Nemački tim uspešno je primenio vitrifikaciju na preseke miševa mozga i izbegao štetu od ledenih kristala. Sačuvani uzorci hipokampusa pokazali su neuronske odgovore bliske normalnim i očuvanu long‑term potentiation (LTP), ključnu za učenje i pamćenje. Istraživači vide potencijal za neuroznanstvena istraživanja i očuvanje organa, ali ističu da su potrebna dodatna ispitivanja pre primene na ljude.
Nemački Naučnici Sačuvali Funkciju Mišjeg Mozga Nakon Vitrifikacije — Korak Ka Krioprezervaciji Tkanina
Human asleep in futuristic cryogenic chamber - Pavel_chag/Getty Images
Mnogo naučno-fantastičnih filmova od Alien do Interstellar koristi ideju zamrzavanja ljudi tokom dugih svemirskih putovanja. U stvarnosti, krioprezervacija ljudskih tela i dalje je daleka perspektiva, ali novi rezultati tima iz Nemačke predstavljaju značajan napredak u očuvanju moždanog tkiva.
U radu objavljenom u Proceedings of the National Academy of Sciences, istraživači su primenili postupak vitrifikacije na preseke miševa mozga koji sadrže hipokampus — region ključan za učenje i pamćenje. Vitrifikacija podrazumeva korišćenje specijalnih krioprotektivnih rastvora koji sprečavaju formiranje ledenih kristala prilikom brzog zamrzavanja uz pomoć tečnog azota.
Scientist in lab handling cryogenic samples - Merthan_Kortan/Shutterstock
Uzorke su najpre tretirali krioprotektivnim hemikalijama, brzo ih zamrznuli i potom pažljivo odledili primenom prilagođenih rastvora. Analize su pokazale da su osnovne strukture tkiva bile očuvane, a neuronski odgovori na električnu stimulaciju bili su relativno bliski normalnim.
Posebno važan nalaz je očuvanje mehanizma poznatog kao long-term potentiation (LTP), oblik neuroplastičnosti koji je jedan od neuronskih temelja učenja i pamćenja. To znači da su funkcionalne osobine sinaptičke komunikacije u mnogoj meri sačuvane nakon procesa vitrifikacije i odleđivanja.
Scientist removing cryogenic samples from freezer - Eder Paisan/Shutterstock
Autori naglašavaju ograničenja: istraživanje je sprovedeno na ex vivo preseцima tkiva (odvojenim uzorcima), a ne na čitavim organima ili živim životinjama. Krioprotektivne supstance mogu biti toksične i zahtevaju preciznu primenu i uklanjanje, pa su dalja testiranja i prilagođavanja neophodni pre moguće kliničke primene.
Moguće praktične primene uključuju standardizaciju velikih neuroloških studija (omogućavajući rad na identičnim uzorcima u različitim laboratorijama i vremenima), očuvanje tkiva za transplantacije i zaštitu moždanih uzoraka dok pacijenti čekaju terapiju. Ipak, autori eksplicitno ne tvrde da je ljudsko „kriospavanje“ blizu primene.
Zaključak: Rezultati predstavljaju važan korak ka efikasnijoj krioprezervaciji tkiva — posebno za istraživanja mozga i potencijalno za medicinske primene — ali su potrebna dodatna istraživanja na većim uzorcima, različitim tipovima tkiva i u in vivo uslovima pre nego što se tehnologija primeni na ljude.
Napomena: Ovaj nalaz otvara perspektive, ali trenutni rezultati ne podržavaju ideju iz filmova o zamrzavanju cele osobe radi međuzvezdanih putovanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
