Podignut Upisni Prag: Hoće Li Srbija Dobiti Više Zanatlija?

Ministarstvo prosvete najavilo je promenu pravila upisa u prvi razred srednjih škola koja bi trebalo da stupe na snagu od školske 2027/28. Po novim pravilima, današnji sedmači upisivaće se po drugačijim kriterijumima nego što to važe za sadašnje osmake.

Šta se menja

Ključne novine su podizanje bodovnih pragova za upis: gimnazije će ubuduće tražiti najmanje 70 bodova, dok će četvorogodišnje strukovne škole zahtevati najmanje 60 bodova. Svi učenici sa manje od 60 bodova moći će da upisuju trogodišnje strukovne programe, odnosno zanatske profile.

Reakcije iz prakse

Predstavnici Udruženja geodetskih i građevinskih škola ukazuju da tržište rada trenutno najviše traži zanatlije - molere, keraamičare i vodoinstalatere - ali da su upravo građevinske škole često prazne jer učenici izbegavaju trogodišnje profile. Očekuju da će strožiji prag doprineti povećanju broja učenika u tim odeljenjima.

"Mora se više raditi na politici upisa i stimulaciji učenika da upisuju što veći broj tržištu potrebnih zanimanja", kaže Snežana Pandurović Aleksić, predsednica Udruženja geodetskih i građevinskih škola.

Pandurović Aleksić dodaje da mnogi učenici koji ne upadnu u gimnaziju kasnije tokom septembra prelaze iz stručnih škola u gimnazije, jer čekaju oslobođena mesta. Podizanje praga, smatra ona, moglo bi da smanji takve prelaze.

Iz Foruma beogradskih gimnazija navode da nisu bili konsultovani oko promene i procenjuju da će mera najmanje uticati na velike gradove poput Beograda, gde se gimnazije većinom i sada pune učenicima sa 70 i više bodova. Ana Dimitrijević iz FBG upozorava da učenici sa veoma niskim brojem bodova često teško prate gimnazijski program, što predstavlja izazov i za nastavnike.

Milibor Saković, član Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, ocenjuje da je ranije uvođenje praga od 50 bodova već dalo rezultate—trogodišnje škole su se popunile, a kvalitet u četvorogodišnjim školama i gimnazijama bio je zadovoljavajući. On smatra da će novi pragovi poboljšati selekciju i podići kvalitet nastave: "To će motivisati učenike da bolje savladaju gradivo u osnovnoj školi", kaže Saković.

Šta ovo znači za škole i učenike

Očekivani efekti uključuju: veći broj učenika u trogodišnjim zanatskim profilima, smanjenje kasnih prelazaka u gimnazije i pritisak na škole da osavremene programe i bolje promovišu strukovno obrazovanje. Stručnjaci upozoravaju da sama promena praga nije dovoljna bez ulaganja u opremu, program i imidž zanata.

Kako se računaju bodovi pri upisu

Bodovanje za upis u srednju školu obuhvata uspeh iz osnovne škole (šesti, sedmi i osmi razred) i rezultate sa male mature. Uspeh iz škole nosi maksimalno 60 bodova, dok završni ispit nosi maksimalno 40 bodova ukupno.

• Test iz srpskog jezika: maksimalno 20 poena (pretvara se u najviše 14 bodova za upis, množenjem sa koeficijentom 0,7).
• Test iz matematike: maksimalno 20 poena (pretvara se u najviše 14 bodova, množenjem sa 0,7).
• Test iz izborног predmeta: maksimalno 20 poena (pretvara se u najviše 12 bodova, množenjem sa 0,6).

Svakom testu pripada 20 zadataka, svaki zadatak vredi po jedan poen. Konačan zbir bodova je suma uspeha iz škole (do 60) i preračunatih rezultata sa završnog (do 40).

Zaključak

Promena upisnih pragova ima potencijal da poveća broj učenika u zanatskim i trogodišnjim profilima i da unapredi selekciju za četvorogodišnje škole i gimnazije. Međutim, da bi efekat bio trajan, neophodna su dodatna ulaganja u strukovne škole, moderna nastavna sredstva i aktivna promocija zanata među učenicima i roditeljima.