Kristali Očaravaju Čimpanze i Ljude — Privlačnost Stara Milionima Godina

Šta bi čimpanza uradila kada biste joj dali sjajni kvarcni kristal? Nova studija pokazuje da bi postupila slično kao mnogi ljudi — zadržala bi ga, proučavala i odbijala da ga pusti.

Ključni nalazi

Istraživanje koje je vodio kristalograf Juan Manuel García‑Ruiz (Donostia International Physics Center) pokazalo je da su čimpanze u centru Rainfer Fundación Chimpatía (blizu Madrida) pokazale selektivnu i dugotrajnu zainteresovanost za kristale kvarca, kalcita i pirita. Rad pod naslovom „On the Origin of Our Fascination With Crystals“ objavljen je 3. marta 2026. u časopisu Frontiers in Psychology.

Kako su sprovedeni eksperimenti

Autori su radili sa dve grupe „enculturiranih“ čimpanzi, odnosno životinja koje imaju znatnu prethodnu izloženost ljudima i ljudskom okruženju. U prvom eksperimentu na postolju je postavljen veliki kvarcni kristal visok oko jedne stope (≈30 cm) i težak 3,3 kg, dok je na susednom postolju stajao slične veličine komad peščara. Čimpanze su ubrzo izgubile interes za peščar, a intenzivno su proučavale kvarc: okretale su ga, posmatrale pod različitim uglovima i često ga držale blizu sebe.

U jednoj grupi alfa ženka je skinula kristal sa postolja, a zatim ga je cela grupa retko ispuštala iz vida. Petnaestogodišnjaci zabeleženi primerci ponašanja uključivali su nošenje kristala tokom penjanja i jedenja, kao i njegovo prenošenje u prostoru za spavanje. Kada su istraživači pokušali da povrate kristal, morali su da ponude velike količine banana i jogurta — što ukazuje na visoku vrednost koju su čimpanze pridavale predmetu.

U drugom eksperimentu istraživači su rasporedili gomile šljunka u kojima su bile skrivene male komadiće kvarca i kalcita. Čimpanze su brzo i namerno izdvajale kristale iz gomile, držale ih pod svetlom, okretale ih i nosile u ustima — ponašanje koje istraživači ocenjuju kao neuobičajeno i moguće pokazatelj pripisivanja vrednosti.

Treći eksperiment uključio je i pirit (sa metalnim sjajem i kubičnom formom). Jedna čimpanza, Sandy, odvojila je sve tri vrste kristala — kvarc, kalcit i pirit — od običnog šljunka, pokazujući sposobnost razlikovanja predmeta po prozirnosti, simetriji i sjaju.

Šta ovo znači

Autori sugerišu da su kristali, kao prirodni objekti sa često preciznim geometrijskim oblicima i sposobnošću da prelamaju ili reflektuju svetlost, mogli biti posebno privlačni primatima. Pošto čimpanze i ljudi dele zajedničkog pretka pre otprilike 6–8 miliona godina, pronađena sklonost može imati duboke evolucione korene. Arheološki nalazi takođe pokazuju da su ljudski preci prikupljali kvarc i kalcit pre najmanje 780.000 godina, često bez ikakve praktične upotrebe — što se poklapa s idejom da su takvi predmeti mogli imati estetsku ili kognitivnu vrednost.

Ograničenja i oprezne interpretacije

Autori priznaju da rad sa „enculturiranim" čimpanzama može uticati na ponašanje — izloženost ljudima i predmetima može pojačati radoznalost. Takođe, privlačnost prema kristalima ne znači nužno postojanje religiozne ili „duhovne" motivacije kod primata; moguće je da su vizuelne i taktilne karakteristike kristala same po sebi nagrađujuće i kognitivno stimulativne.

Zaključak

Studija ne dokazuje da su kristali imali istu društvenu ili simboličku ulogu kod ranih ljudi kao u modernim kulturama, ali snažni i selektivni interes čimpanzi ukazuje da sklonost prema geometrijski pravilnim i svetlucavim objektima može biti deo primatnog nasleđa. Dalja istraživanja sa različitim grupama i uslovima potrebna su da bi se razjasnile biološke i kulturne komponente ove fascinacije.

Izvor: García‑Ruiz et al., Frontiers in Psychology, 3. mart 2026; istraživanje izvedeno u Rainfer Fundación Chimpatía, Španija.