Četiri kandidata — Michelle Bachelet, Rafael Grossi, Rebeca Grynspan i Macky Sall — nadmeću se za mesto generalnog sekretara UN dok organizacija prolazi kroz konflikte i finansijske teškoće. Javna ispitivanja pred 193 članice predstavljaju retku priliku za transparentnost, ali konačnu reč imaju stalne članice Saveta bezbednosti sa pravom veta. Svaki kandidat naglašava drugačiju snagu: od ljudskih prava i nuklearne stručnosti do trgovinske diplomatije i povezanosti mira i razvoja.
„Spasite čovečanstvo“: Četiri kandidata u trci za šefa UN dok organizacija gubi poverenje
Ultimately the five permanent members of the UN's top body, the Security Council, hold the power, wielding vetoes over who leads the global organization (Kena Betancur)(Kena Betancur/AFP/AFP)
Četiri istaknuta kandidata bore se da naslede Antonija Guterresa na mestu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, u trenutku kada organizacija suočava globalne konflikte, unutrašnje podele i ozbiljnu finansijsku krizu.
Michelle Bachelet (Čile), Rafael Grossi (Argentina), Rebeca Grynspan (Kostarika) i Macky Sall (Senegal) predstaviće svoje programe i odgovarati na pitanja pred 193 države članice i predstavnicima nevladinih organizacija — svakoj strani je predviđeno približno po tri sata tokom javnih ispitivanja u utorak i sredu. Javna Q&A praksa je uvedena 2016. kao korak ka većoj transparentnosti.
U konačnoj odluci ključnu ulogu imaju pet stalnih članica Saveta bezbednosti sa pravom veta, koje praktično mogu izabrati ili blokirati kandidata. Proces je stoga istovremeno javni i visoko politički.
Američki izaslanik iz administracije Donalda Trumpa, Mike Waltz, naglasio je da sledeći lider UN treba da bude usklađen sa "američkim vrednostima i interesima". S druge strane, mnoge države regiona i grupe traže nastavak prakse geografske rotacije — favorizujući kandidata iz Latinske Amerike i Kariba.
Organizacija se takođe suočava sa finansijskim problemima, delimično zbog zastoja u plaćanjima nekih velikih država, što je dodatno naglasilo potrebu za ličnošću na čelu UN koja može obnavljati poverenje i stabilnost finansija i upravljanja.
Kandidati
Michelle Bachelet
Michelle Bachelet, 74, bivša predsednica Čilea i nekadašnja visoka komesarka UN za ljudska prava, ističe svoje iskustvo u rukovođenju državom i međunarodnim institucijama. Kao visoka komesarka bila je izložena kritikama, naročito iz Kine zbog izveštaja o stanju ujgurske manjine. Podržavaju je Meksiko i Brazil, ali je Čile formalno povukao državno pokroviteljstvo nakon promene vlasti.
Rafael Grossi
Rafael Grossi, 65, karijerni diplomata i direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) od 2019, ističe stručnost u pitanjima nuklearne bezbednosti — posebno u kontekstu Irana i spora oko nuklearne elektrane u Zaporožju. Njegove odluke prate i Sjedinjene Države i Rusija, obe sa vetom u Savetu bezbednosti. Grossi je apelovao da UN treba da se vrate svom cilju "spasavanja čovečanstva od pošasti rata".
Rebeca Grynspan
Rebeca Grynspan, 70, direktorica UNCTAD-a i bivša potpredsednica Kostarike, ističe ekonomsko-diplomatske uspehe, uključujući posredovanje u Inicijativi za crnomorsko žito koja je omogućila izvoz žitarica tokom rata u Ukrajini. U svojoj komunikaciji naglašava ličnu priču kao ćerka jevrejskih emigranata i snažnu posvećenost Povelji UN.
Macky Sall
Macky Sall, 64, bivši predsednik Senegala, ističe povezanu agendu mira i održivog razvoja: tvrdi da mir nije održiv bez rešavanja siromaštva, nejednakosti i klimatske ranjivosti. Predložio ga je Burundi dok je bio predsedavajući Afričke unije, ali njegov izbor ne uživa jedinstvenu podršku afričkog kontinenta — 20 od 55 članica AU izrazilo je protivljenje, a protiv njega su i kritike u Senegalu zbog optužbi za suzbijanje protesta između 2021. i 2024. godine.
Rokovi i dalje: Mandat Antonija Guterresa ističe 31. decembra 2026. godine; naredni generalni sekretar biće izabran kroz kombinaciju konsultacija u Savetu bezbednosti i potvrde Generalne skupštine.
Odabir novog šefa UN ujedno je i test sposobnosti organizacije da odgovori na unutrašnje podele i globalne izazove — od sukoba do finansijske održivosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
