Godinu dana nakon smrtonosnog napada i četvorodnevne vojne eskalacije između Indije i Pakistana, strah i nesigurnost i dalje prožimaju podeljeni Kašmir. Mnogi meštani, poput Mohammada Rashida, pretvaraju domove u improvizovane bunkere jer državna skloništa nisu dovoljna. U distriktu Poonch bilo je najviše žrtava, uključujući decu, a isplate štete često ne pokrivaju ozbiljna oštećenja. Psihološke posledice i strah od ponovnog izbijanja sukoba ostaju veliki izazov.
Godinu dana posle eskalacije: Meštani podeljenog Kašmira žive u strahu i prave improvizovane bunkere
Mohammad Rashid (R) standing outside his house with a newly-built private bunker (Tauseef MUSTAFA)(Tauseef MUSTAFA/AFP/AFP)
Kada su bombe prekinule uobičajeni mir u njegovom selu u Kašmiru, Mohammad Rashid je odlučio da za porodicu izgradi sklonište — spreman na mogućnost da sukobi ponovo izbiju u podeljenom planinskom regionu.
Prošlogodišnja četiri dana vojne eskalacije između nuklearno naoružanih rivala Indije i Pakistana, koja je usledila nakon smrtonosnog napada 22. aprila, bila je najteža u decenijama. Tokom razmene vatre, dronova, projektila i borbenih aviona stradalo je više od 70 ljudi, a mnoge zajednice su ostale u traumatičnom strahu da će sukobi ponovo buknuti.
Rashidova priča
Pre sukoba, Rashid je započeo izgradnju nove kuhinje sa čeličnim ramovima i zaptivenim vratima kako bi sprečio ulazak zmija. Kada su minobacačke granate počele da padaju na selo Kasaliyan u distriktu Poonch, porodica je morala da beži. Rashid je sve ušteđevine uložio u pretvaranje gotovo dovršene gradnje u improvizovani bunker sa ojačanim zidovima i betonskim krovom.
„Shvatio sam da mojoj deci treba zaštita od granata koje mogu pasti sa one strane granice bez upozorenja, više nego od zmija“,
— rekao je 40-godišnji Rashid za AFP, blizu militarizovane linije koja deli indijski i pakistanski deo Kašmira.
Politički kontekst i žrtve
Napad u blizini planinskog odmarališta Pahalgam, u kome je ubijeno 26 ljudi (uglavnom civila), izazvao je oštru reakciju. Indija je optužila Pakistan za umešanost, što je Islamabad demantovao, a usledile su uzvratne diplomatske mere i vojne akcije. New Delhi je izveo vazdušne udare na ciljeve u Pakistanu, dok je Pakistan odgovorio dronovima, minobacačkom vatrom i raspoređivanjem avijacije duž Linije kontrole.
U distriktu Poonch najmanje 14 civila je poginulo tokom granatiranja, među kojima su bila i deca. Rameez Khan i njegova supruga Urusa izgubili su dvanaestogodišnje blizance dok su pokušavali da napuste svoj dom; primirje koje je kasnije dogovoreno nije moglo vratiti te živote.
Infrastruktura zaštite i posledice
Kasaliyan, selo sa oko 2.000 stanovnika, ima samo jedno državom izgrađeno zajedničko sklonište koje može primiti približno 40 ljudi. Lokalnim vlastima se zameri nedostatak novih civilnih skloništa — izgrađena su samo dva velika skloništa namenjena zvaničnicima. Posle primirja u maju, nekoliko porodica je samoinicijativno napustilo ušteđevinu kako bi sagradilo privatne bunkere.
Jagdish Kaur (73) izgubila je sina i deo sluha kada je granata pogodila njen dom; od tada je svaki jak zvuk za nju okidač za panični napad. Penzionisani policajac Mohammad Aslam (67) vratio se u kuću teško oštećenu šrapnelom — vlada mu je isplatila 100.000 rupiјa (oko 1.065 USD), ali smatra da to nije dovoljno za ozbiljne popravke i čuva novac „za svaki slučaj“ ponovnog sukoba.
Zaključak
Godinu dana posle najžešće eskalacije u decenijama, mnoge zajednice u podeljenom Kašmiru ostaju izložene riziku i psihološkoj traumi. Nedovoljna državna zaštita i ograničene kompenzacije teraju ljude da sami traže rešenja kako bi sačuvali živote i imovinu, dok neizvesnost o budućim sukobima nastavlja da utiče na svakodnevni život.
Pomozite nam da budemo bolji.
