Tim sa Wake Forest University otkrio je zajednički genetski program koji pokreće regeneraciju kod aksolotla, zebrice i miša, a rezultati su objavljeni u PNAS. Otkriće sugeriše da postoje univerzalni genetski mehanizmi koji bi mogli da budu iskorišćeni u razvoju genetskih terapija za obnovu tkiva. Iako je potpuno obnavljanje ljudskih udova i dalje daleka perspektiva, autori vide genetske terapije kao važnu komponentu budućeg multidisciplinarnog pristupa.
Gen salamandera koji bi mogao pomoći ljudima da obnove izgubljene udove
Photo by kazakovmaksim on Getty Images
Gen salamandera mogao bi jednog dana pomoći ljudima da ponovo izrastu izgubljeni udovi — ideja koja deluje kao naučna fantastika, ali dobija sve konkretniju naučnu potporu.
Šta su istraživači otkrili?
Istraživači sa Wake Forest University proučavali su kako zajednički genetski programi pokreću regeneraciju kod različitih vrsta: aksolotla (meksičkog salamandera), zebrice i miša. Rezultati studije objavljeni su u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) i ukazuju na postojanje univerzalnih genetskih mehanizama koji omogućavaju obnavljanje tkiva.
„Ovo značajno istraživanje povezalo je tri laboratorije koje su uporedile regeneraciju kod tri različita organizma. Pokazalo nam je da postoje objedinjeni genetski programi koji pokreću regeneraciju kod salamandera, zebrica i miševa,” rekao je Josh Currie, docent biologije na Wake Forest čija laboratorija radi sa aksolotlom.
Zašto je to važno za ljude?
Globalno se više od 1.000.000 amputacija godišnje dogodi zbog dijabetesa, trauma, raka i teških infekcija (prema podacima Global Burden of Disease). Otkrivanje konzerviranih genetskih programa moglo bi da otvori nove puteve za razvoj terapija koje bi dopunjavale postojeće pristupe, kao što su bioinženjerske skele i tretmani matičnim ćelijama.
Aksolotl je poznat po impresivnoj sposobnosti da ponovo izraste čitave udove, ali i delove srca, mozga i pluća. Zebrice mogu regenerisati srce, kičmenu moždinu i delove mozga. Čak i sisari poput miševa — a u ograničenoj meri i ljudi — pokazuju sposobnost obnove, na primer pri regeneraciji tkiva vrhova prstiju pod pogodnim uslovima.
Šta dalje?
Istraživači ističu da je pred nama dug put pre nego što se potpuna obnova ljudskih udova ostvari. Međutim, pristup zasnovan na genetskoj terapiji iz studije predstavlja novu i obećavajuću komponentu budućeg multidisciplinarnog rešenja, koje bi moglo da kombinuje genetske intervencije, matične ćelije i bioinženjering tkiva.
Autori studije naglašavaju oprez: otkriće konzerviranih genetskih mreža je važan korak, ali primena kod ljudi zahteva dalja istraživanja, testiranja bezbednosti i razumevanje kako takvi programi funkcionišu u kompleksnijim ljudskim tkivima.
Napomena o izvoru: Priča je prvobitno objavljena u Men's Journal (20. april 2026).
Pomozite nam da budemo bolji.
