SAD Uvode Nove Sankcije Iranu Pred Neizvesne Pregovore u Pakistanu

Sjedinjene Države su uvele novu rundu sankcija protiv Irana dan pre najavljenih, ali neizvesnih, razgovora u Pakistanu koji bi mogli da doprinesu okončanju više od sedam nedelja sukoba između regiona i SAD-a.

Ministarstvo finansija SAD objavilo je u utorak da su mere usmerene na 14 pojedinaca i organizacija za koje američke vlasti tvrde da su pomagale Teheranu u nabavci komponenti za oružje. Među pogođenima su firme registrovane u Iranu, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uključujući i kompaniju Chabok FZCO iz Dubaija, koja se navodno bavila nabavkom senzora i drugih vazduhoplovnih delova porijeklom iz SAD-a za aviokompaniju Mahan Air.

Sankcije takođe pogađaju pojedince kao što je Kamal Sabah Balkhkanlu, za kog Ministarstvo finansija tvrdi da je bio umešan u razmenu novca i logistiku nabavke oružja ili komponenti za Teheran. Ove mere zamrzavaju imovinu ciljanih lica u SAD i zabranjuju većini američkih državljana i firmi da posluju s njima.

„Iranski režim mora biti pozvan na odgovornost zbog iznude na globalnim tržištima energije i neselektivnog gađanja civila raketama i dronovima“, navodi se u saopštenju sekretara Ministarstva finansija Scott Bessent.

Sankcije su objavljene u trenutku kada su pregovori između američkih i iranskih predstavnika, planirani za sredu u Pakistanu, pod znakom pitanja. Teheran zasad odbija da potvrdi učešće, navodeći kao razlog američku pomorsku blokadu njegovih luka.

Ubrzo nakon objave novih sankcija, američki predsednik Donald Trump je na svojoj platformi Truth Social saopštio da će produžiti postojeće dvonedeljno primirje, iako je ranije izjavio da ga neće produžiti. Prema Trumpovom saopštenju, prekid sukoba trajaće „dok lideri i predstavnici Irana ne iznesu jedinstven predlog“.

Konflikt između SAD (uz podršku Izraela, kako se navodi u izveštajima) i Irana eskalirao je nakon bombardovanja 28. februara, što je dovelo do širenja sukoba i regionalnih posledica. Iran je odgovorio zatvaranjem Hormuškog moreuza i serijom napada dronovima i raketama. Dvonedeljno primirje postignuto 8. aprila privremeno je smirilo borbe, ali su napetosti ostale visoke zbog spornih tačaka u sporazumu, posebno pitanja proširenja primirja na Liban.

Američke snage su uvele pomorsku blokadu kojom ciljaju brodove koji polaze iz ili su namenjeni iranskim lukama; u poslednjih nekoliko dana zabeležene su zaplene najmanje jednog iranskog broda i naređenja za okretanje više od 20 plovila. Iran je povremeno otvarao i ponovo zatvarao Hormuz prema tome kako se primirje primenjuje i da li su uslovi ispunjeni.

Iranski zvaničnici kritikovali su blokadu kao kršenje uslova primirja. Ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi napisao je na društvenim mrežama da je „blokiranje iranskih luka čin rata“ i da je „uzimanje posade trgovačkog broda za taoce još veće kršenje“. Teheran je upozorio da zna kako da neutralizuje ograničenja i brani svoje interese.

Analitičari upozoravaju da će dodatne sankcije i nastavak pomorske blokade otežati diplomatsko rešavanje sukoba i verovatno pogoršati humanitarnu i ekonomsku situaciju u regionu. Ako pregovori u Pakistanu ne budu održani ili ne dovedu do dogovora, postoji rizik od daljeg širenja tenzija u regionu i na svetskim tržištima energije.

Šta sledeće? Ključno je da li će Iran pristati na razgovore uz uklanjanje ili ublažavanje blokade luka i da li pregovarači mogu da iznesu sporazuman set mera koji uključuje i provizije za inspekciju, povratak plovnog saobraćaja kroz Hormuz i pitanje sankcija kao zamenu za trajno smanjenje napetosti.