SAD su privremeno obustavile isporuke gotovine i deo bezbednosne saradnje s Irakom kako bi pritisnule Bagdad da suzbije uticaj šiitskih grupa bliskih Iranu. Jedna pošiljka od skoro 500 miliona dolara, iz prihoda od iračke nafte deponovanih u Federal Reserve Bank of New York, blokirana je od strane Ministarstva finansija SAD. Iračka centralna banka tvrdi da ima dovoljne rezerve, dok američki zvaničnici kažu da je obustava privremena i zavisi od daljih koraka Bagdada.
SAD Privremeno Zaustavile Isporuke Dolara Iraku Kako Bi Pritisnule Grupe Povezane s Iranom
US President Donald Trump leads a roundtable event in Las Vegas, Nevada, USA, April 16, 2026 [Ronda Churchill/EPA]
Sjedinjene Države su privremeno zaustavile isporuke američkih dolara u Irak i obustavile deo bezbednosne saradnje s iračkom vojskom, navode irački i američki zvaničnici koje citira The Wall Street Journal. Cilj poteza je pojačan pritisak na Bagdad da ograniči uticaj moćnih šiitskih formacija bliskih Iranu.
Šta se dogodilo
Prema izveštaju, nedavna avionska pošiljka koja je prevozila gotovo 500 miliona dolara u gotovini blokirana je od strane Ministarstva finansija SAD (US Department of the Treasury). Taj novac potiče iz prihoda od iračke nafte koji su bili deponovani na računima u Federal Reserve Bank of New York.
Reakcije i posledice
Isporuka koja je obustavljena predstavlja drugi planirani transfer dolara za iračku centralnu banku koji je Vašington odložio od kraja februara, kada su eskalirale tenzije povezane s sukobima u regionu. U saopštenju, Iračka centralna banka nije direktno komentarisala blokadu pošiljke, već je navela da poseduje dovoljne rezerve deviza.
"Centralna banka ima dovoljne rezerve američke valute," glasi saopštenje objavljeno u utorak.
SAD veruju da ovakav pritisak može naterati Bagdad da ograniči aktivnosti i uticaj grupa koje su izvele napade na američke baze i ciljeve u regionu, kao i na susedne države. U reakciji na napade, američke snage su takođe izvele vazdušne udare protiv naoružanih frakcija koje se dovode u vezu s Iranom, uključujući elemente u okviru Popular Mobilisation Forces (PMF) — koalicije frakcija koje su formalno integrisane u irački bezbednosni aparat.
Pozadina
Nakon invazije Iraka 2003. koju je predvodio SAD, Vašington je upravljao velikim delom prihoda od iračke nafte tako što je desetinama milijardi dolara smeštao na račune u Federal Reserve Bank of New York. Iako je taj aranžman opravdan stabilizacijom iračke ekonomije, kritičari su isticali da je to davalo SAD značajan uticaj nad finansijskim tokovima Iraka i pristupom njegovim rezervama.
Velike pošiljke gotovine su se tokom godina vraćale u Bagdad kako bi se održavalo funkcionisanje domaće ekonomije, što je dodatno uvećalo zavisnost Iraka od finansijskih kanala u kojima SAD igraju ključnu ulogu.
Šta sledi
Američki zvaničnici kažu da je obustava privremenog karaktera, ali nisu precizirali konkretne korake koje bi Irak morao preduzeti da bi isporuke bile nastavljene. Irački premijer Mohammed Shia al-Sudani, na funkciji od 2022. godine, pokušava da balansira između traženja podrške SAD za eventualni drugi mandat i izbegavanja otvorenog sukoba sa Iranom podržanim grupama unutar zemlje.
Zaključak: Potez Vašingtona je deo šire diplomatske i bezbednosne strategije kojom se pokušava ograničiti uticaj Irana u Iraku, ali istovremeno otvara pitanje fiskalne suverenosti Bagdada i moguće destabilizacije ukoliko finansijski kanali ostanu zatvoreni duže vreme.
Pomozite nam da budemo bolji.
