Ruske rakete i dronovi lete blizu Černobilja i Hmelnickog — Ukrajina upozorava na povećan rizik od nuklearne nesreće

Rusija je tokom napada na Ukrajinu više puta lansirala dronove i rakete duž letnji putanje koja prolazi pored napuštene nuklearne elektrane Černobilj, upozorio je ukrajinski glavni državni tužilac Ruslan Kravchenko za Reuters. Po njegovim rečima, takva aktivnost značajno povećava rizik od velike nuklearne nesreće.

Kravchenko je u pismenom saopštenju detaljno opisao ranije neizveštavanu vojnu aktivnost u blizini ukrajinskih nuklearnih lokacija dok se zemlja priprema da obeleži 40. godišnjicu havarije u Černobilju iz 1986. godine.

Osim dekomisionisane elektrane u Černobilju, Ukrajina ima još četiri radne nuklearne elektrane, uključujući i najveću u Evropi u regionu Zaporožja, koja je pod ruskom okupacijom od početka pune invazije 2022. godine.

Letnje putanje hipersoničnih raketa i dronova

Prema Kravchenku, lokacija u Černobilju i zapadna nuklearna elektrana Hmelnicki sa dva reaktora našle su se na putanji ruskih hipersoničnih raketa tipa Kinzhal od početka invazije. Ukupno je detektovano 35 raketa tipa Kinzhal na različitim rastojanjima unutar otprilike 20 km od ova dva objekta, a 18 od tih raketa prošlo je približno 20 km od obe lokacije u okviru iste misije.

U tri odvojena slučaja, dodao je Kravchenko, Kinzhal rakete su pale na zemlju tokom leta i sletjele su u krugu od oko 10 km od nuklearne elektrane Hmelnicki. Nejasno je zašto su rakete pale; prema tužilaštvu, olupine nisu ukazivale na tragove presretanja.

Napadi dronovima i oštećenja zaštitnog poklopca

Od jula 2024. — kada Rusija pojačala napade dronovima — ukrajinski radari su zabeležili najmanje 92 ruska drona koji su proleteli u radijusu od 5 km oko zaštitnog poklopca (sarkofaga) na reaktoru broj 4 u Černobilju. Kravchenko upozorava da je stvaran broj preleta verovatno znatno veći, jer radarski tragovi ponekad označavaju više letelica, a neke dronove radari uopšte ne registruju.

U februaru prethodne godine objekat identificiran kao dalekometni napadački dron probio je zaštitni poklopac Černobilja, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost. Kremlj je tada negirao umešanost, dok ukrajinski istražitelji smatraju da je udar najverovatnije bio nameran, između ostalog zbog strmog ugla udara koji je karakterističan za jednokratne samoubilačke dronove.

Međunarodni pozivi na uzdržanost

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) više puta je ukazivala na opasnosti vojne aktivnosti u blizini nuklearnih objekata i pozivala na maksimalnu uzdržanost kako bi se izbegla mogućnost nuklearne nesreće. IAEA i dalje prati situaciju i upozorava da sukobi u blizini elektrana predstavljaju rizik ne samo za Ukrajinu, već i za celu Evropu.

Troškovi popravki i dugoročni rizici

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) procenila je da će popravka štete na zaštitnom poklopcu koštati najmanje 500 miliona evra i upozorila da bez adekvatnih sanacionih radova konstrukcija može početi da podleže "nepovratnoj koroziji" u roku od četiri godine.

Kontekst i geografske činjenice

Kompleks Černobilj nalazi se manje od 10 km od granice sa Belorusijom i oko 100 km od Kijeva, u zoni koja je danas zabranjena i kontaminirana. Ruske snage su okupirale lokaciju tokom prvih nedelja invazije 2022. pre nego što su se povukle, a od tada je područje izloženo ponovljenim preletima i vojnim aktivnostima.

"Takva lansiranja ne mogu se objasniti vojnim razlozima. Jasno je da su preleti iznad nuklearnih objekata vršeni isključivo u cilju zastrašivanja i terora," navodi Kravchenko.

IAEA, ukrajinski zvaničnici i međunarodne institucije nastavljaju da pozivaju na oprez i hitno smanjenje vojnih operacija u neposrednoj blizini nuklearnih postrojenja kako bi se izbegla potencijalna katastrofa koja bi imala posledice širom Evrope.