Studija u Scientific Reports pokazuje da zvuk kiše ubrzava klijanje pirinčanih semena za 30–40% u kontrolisanim uslovima. Eksperiment na oko 8.000 potopljenih semena ukazuje da statoliti — vlakna skroba u ćelijama — mogu reagovati na vibracije prenete kroz vodu i tlo. Autori sa MIT-a sugerišu da ova senzornost ima potencijalne implikacije za poljoprivredu i planiraju dalje testove na drugim vrstama i signalima poput vetra.
Biljke „čuju“ kišu: pirinčana semena klijaju do 30–40% brže
Rice plants sense the sound vibrations of raindrops hitting the ground—and researchers suspect other plants can do the same.(Pornpimon Koonhom/Getty Images)
Zvuk kiše koji za nas može delovati umirujuće za biljke je signal za akciju. Nova studija objavljena u Scientific Reports pokazuje da zvuk padajućih kapljica, koji kroz vodu i tlo izaziva snažnije vibracije nego u vazduhu, može ubrzati klijanje pirinčanih semena.
Istraživanje koje su vodili naučnici sa MIT-a otkriva da izloženost zvuku kiše može navesti pirinčana semena da proklijaju 30–40% brže nego semena u istim, ali tihim uslovima. U eksperimentu je korišćeno oko 8.000 semena potopljenih u vodi — uslov koji odgovara početnoj fazi rasta pirinča.
Autori, među kojima su Nicholas Makris i Cadine Navarro, objašnjavaju mogući mehanizam: u biljkama postoje ćelijske strukture zvane statoliti — zrnca skroba koja se pomeraju i talože na dnu ćelije. Vibracije prenete kroz vodu ili zemlju mogu dovoljno da pomere statolite, što bi ćeliji signaliziralo prisustvo vlage i podstaklo klijanje.
"Semena mogu osetiti zvuk na način koji im pomaže da prežive,"
Makris objašnjava da je razlog u gustini sredine: voda prenosi jače talase pritiska od vazduha, pa ista kapljica stvara znatno veće vibracije pod vodom ili u tlu nego u vazduhu. Autori upoređuju jačinu takvih pritisaka sa intenzitetom buke pri nekoliko metara od mlaznog motora.
Šta to znači i šta dalje
Rezultati su važni za razumevanje kako biljke percipiraju okolinu i kako te senzorne informacije utiču na preživljavanje i rast. Ako je ova sposobnost rasprostranjena i među drugim vrstama semena, to bi moglo imati primenu u poljoprivredi (npr. optimizacija klijanja u uslovima navodnjavanja) i u proučavanju ekološke prilagodljivosti biljaka.
Makris i Navarro planiraju dalje eksperimente da bi utvrdili da li biljke slično reaguju i na druge mehaničke signale iz okoline, poput vetra ili zvukova tla, i da li postoje vrste ili uslovi u kojima je efekat jači ili slabiji.
Napomena o rezultatu: Studija ukazuje na statistički značan efekat u kontrolisanim uslovima za pirinač, ali treba dodatnih istraživanja da se proceni koliko je sličan efekat prisutan u prirodnim ekosistemima i kod drugih biljnih vrsta.
Pomozite nam da budemo bolji.
