Iran: Nećemo Otvoriti Hormuz Dok SAD Održavaju Pomorsku Blokadu

Iran je u četvrtak jasno poručio da neće ponovo otvoriti moreuz Hormuz dok Sjedinjene Države nastave sa blokadom iranskih luka, ocenjujući da pomorska blokada urušava smisao postignutog primirja u regionu.

Iako su kopneni i vazdušni napadi u većem delu regiona uglavnom prestali od uspostavljanja prekida vatre, ekonomski pritisak i napetost oko ključnog trgovačkog puta ostaju visoki — obe strane koriste svoju moć kako bi prisilile protivnika na popuštanje.

"Potpuno primirje ima smisla samo ako nije narušeno pomorskom blokadom," rekao je predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf, koji je predvodio delegaciju Teherana u prvom krugu pregovora u Islamabadu. "Ponovno otvaranje Hormuza nije moguće usred očiglednog kršenja primirja."

Cene nafte su odmah skočile oko četiri procenta pre nego što su se delimično stabilizovale, dok pregovori ostaju neizvesni. Američki predsednik Donald Trump objavio je neodređeno produženje primirja kako bi dao više vremena za mirovne razgovore koje posreduje Pakistan.

Uhapšeni brodovi i incidenti u Hormuzu

Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je prisilila dva broda da se okrenu prema iranskoj obali u moreuzu Hormuz, važnom za približno petinu svetskog transporta nafte i gasa. Garda je identifikovala plovila kao kontejnerski brod pod panamskom zastavom MSC Francesca i brod Epaminondas pod liberijskom zastavom.

Panamsko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je zaplenjivanje MSC Francesce, nazivajući ga "ozbiljnim napadom na pomorsku bezbednost" i nepotrebnom eskalacijom. Britanski monitori pomorske bezbednosti (UKMTO i drugi) prijavili su više incidenata sa čamcima Revolucionarne garde; jedan kontejnerski brod je saopštio da je pogođen i da je pretrpeo oštećenje mosta, ali bez žrtava.

CENTCOM je preko platforme X objavio da su američke snage od početka američke blokade iranskih luka "usmerile 31 brod da se vrati ili okrene". Prema izveštajima, američka mornarica deluje po nalogu administracije kako bi onemogućila plovidbu ka i iz iranskih luka u cilju dodatnog pritiska na ekonomiju Teherana.

U međuvremenu, Pentagon je saopštio da je američka mornarica presrela i ukrcala se na "bezdržavno, sankcionisano" plovilo koje je AFP identifikovao kao povezano sa iranskim aktivnostima. Oba aktera međusobno se optužuju za kršenje primirja.

Posledice i unutrašnja dinamika SAD

U kontekstu eskalacije, Pentagon je saopštio o iznenadnom odlasku sekretara mornarice Johna Phelana, bez navođenja razloga. Ovaj dogadjaj označava još jednu promenu u višem vojnopolitičkom rukovodstvu pod administracijom koja je preuzela oštriji kurs prema Iranu.

Razgovori Liban — Izrael

Sjedinjene Države su, paralelno, posredovale i u primirju između Izraela i Libana, uključujući i Hezbolah, koji je ispaljivao rakete na Izrael kao odgovor na napade na iranski uticaj. Uprkos primirju, izraelski udari su narednih dana ubili žrtve u Libanu; libanski mediji su izvestili o najmanje pet poginulih u jednom udaru, među kojima je bila i novinarka lista Al-Akhbar, Amal Khalil.

Izrael i Liban, koji nemaju diplomatske odnose, trebaju da održe drugi krug razgovora u Vašingtonu. Libanska delegacija planira da zatraži jednogesečno (jednomesečno) produženje primirja i jasno poštovanje dogovorenih uslova, uključujući prekid bombardovanja područja gde je prisustvo izraelskih snaga konstatovano.

Prema libanskim vlastima, izraelski napadi su do sada od početka rata usmrtili više od 2.450 ljudi.

Napomena: Sva navodna optuživanja i izjave iz izveštaja su navedena onako kako su ih predstavili zvaničnici i mediji; situacija ostaje fluidna i predmet je daljih potvrda.