Makan Nasiri (7) jedino je dete čiji se tragovi nisu pronašli posle raketnog udara na školu Shajareh Tayyebeh u Minabu 28. februara. Napad, koji nije zvanično pripisan SAD, dovodi se u vezu sa mogućom upotrebom Tomahawk raketa. Prema revidiranim podacima, poginulo je 156 ljudi, uglavnom dece; forenzičari nisu pronašli Makanove ostatke uprkos DNK testiranju i sedmonedeljnoj potrazi. Porodica je pronašla samo jednu cipelu i oštećen džemper, koji su postali simboli njihove tuge.
Makan Nasiri — Jedino Dete Koje Još Nedostaje Posle Bombardovanja Škole u Minabu
Symbolic belongings of Minab schoolgirls killed in the US strike are laid in Valiasr Square in Tehran, April 22, 2026 [Abedin Taherkenareh/EPA]
Roditelji sedmogodišnjeg Makana Nasirija ostali su jedini koji nisu uspeli da sahrane svog sina nakon raketnog udara na osnovnu školu Shajareh Tayyebeh u Minabu 28. februara. Napad, koji se dogodio pored baze Islamske revolucionarne garde (IRGC) u provinciji Hormozgan, za sada nije zvanično pripisan Vašingtonu, ali nezavisni izvori ukazuju na mogućnost upotrebe Tomahawk krstarećih raketa.
Šta se dogodilo
U subotu, ubrzo posle 11 časova, škola je pogođena prvim udarom. Po pozivu učiteljice, Makanova majka je pokušala da ga preuzme, ali je u roku od nekoliko minuta zabeležen i drugi pogodak koji je uništio većinu objekta i učinio spasavanje gotovo nemogućim. Zvanični podaci objavljeni 9. aprila revidirali su broj poginulih na 156 — pretežno dece.
Žrtve i forenzika
Prema lokalnim zvaničnicima, među poginulima su 120 učenika (73 dečaka i 47 devojčica), 26 nastavnika — sve žene, među kojima je jedna bila u šestom mesecu trudnoće — sedam roditelja, vozač školskog autobusa i tehničar obližnje klinike. Forenzička služba (Legal Medicine Organisation) navodi da je oko 40% tela pronađenih tokom rata bilo teško ili nemoguće odmah identifikovati zbog razaranja; od 3.375 smrti koje je ta organizacija potvrdila od početka sukoba, ostaci četvoro ljudi i dalje su neidentifikovani.
Potraga za Makanom
Forenzički timovi su identifikovali većinu žrtava, ali tragovi Makana Nasirija nisu pronađeni ni nakon obimnih DNK analiza i skoro sedmonedeljne potrage. Otac, Cyrus Nasiri, opisuje sina kao povučenog, sportskog dečaka koji je pohađao časove gimnastike i pomagao porodici u lokalnom verskom centru. Na 38. dan potrage, jedan član porodice pronašao je jednu cipelu na udaljenosti od glavne zgrade; porodica je takođe identifikovala oštećen plavi džemper, ali drugačijih tragova nije bilo.
„Kada smo stigli, škola je bila uništena. U tim prvim trenucima videli smo samo ruševine“, rekao je Cyrus državnim medijima. Majka je na komemoraciji izjavila da nije mogla da suoči pomisao na sahranu sina i da je molitva bila njeno jedino utočište.
Sećanje i posledice
Porodica je postavila pronađenu cipelu u kutiju; prema izveštajima, ona je sada izložena u lokalnoj džamiji kao znak sećanja. Slučaj je formalno zatvoren nakon sedam nedelja bez pronalaska ostataka, ali emotivne posledice za porodicu i zajednicu ostaju duboke. Napadi koji pogađaju civile i škole podižu ozbiljna pitanja o poštovanju međunarodnog humanitarnog prava i izazivaju široku osudu u regionu.
Napomena: U tekstu su sačuvani zvanični podaci i izveštaji lokalnih forenzičkih službi; navodi o tipu upotrebljenog naoružanja zasnivaju se na dostupnim istraživanjima i procenama, ali bez zvanične potvrde svih aktera.
Pomozite nam da budemo bolji.
