Fosilni otisci iz Jinju (Južna Koreja) beleže scenu staru ~106 miliona godina u kojoj pterosaur trči po kopnu prateći manju životinju. Autori predlažu novi rod i vrstu Jinjuichnus procerus, a procenjena brzina tvorca tragova iznosi ~2,9 km/h. Nalaz podržava koncept "terestričkog šunjanja" kod neoazhdarchiana i sugeriše moguću predaciju, iako se potpuni ishod ne vidi.
Fosilni otisci iz Južne Koreje otkrivaju: pterosaur jurio plen po kopnu — novi rod Jinjuichnus procerus
An artist's impression of the pterosaur J. procerus, chasing a small animal – with their footprints in the foreground. (Jun Seung Yi/CC BY 4.0)
Paleontolozi su iz fosilnih otisaka pronađenih u oblasti Jinju u Južnoj Koreji rekonstruisali napetu scenu stara više od 106 miliona godina: veliki pterosaur koji galopira po tlu i izgleda da juri manju životinju.
Šta pokazuju otisci?
Na kamenom bloku sačuvan je niz tragova koji prvo pokazuje manju životinju kako hoda, zatim naglu promenu smera i prelazak u trk. Iz ugla prilaska i oblika susednih otisaka jasno su vidljivi dugački tragovi većeg tvorca — pterosaura — koji je, prema tumačenju autora, trčao na sve četiri i pratio plen iz veoma bliske udaljenosti.
(a) The slab of rock with the footprints embedded in it; (b) a diagram highlighting the two sets of trackways, with the small animal in blue and the pterosaur in red. (Jung et al.,Sci. Rep., 2026)
Ograničenja dokaza
Oba niza tragova napuštaju ploču, pa nije moguće sa sigurnošću znati kako se susret završio. Istraživači ističu da sama povezanost tragova nije direktan dokaz predacije, ali konvergencija više linija dokaza — uređenost, smer i brzina tragova — čini scenarij interakcije vrlo verovatnim.
„Iako sama povezanost tragova ne predstavlja direktan dokaz predacije, konvergencija ovih dokaza, naročito s obzirom na veličinu i ekološku interpretaciju tvorca tragova, može sugerisati scenarij interakcije“, pišu autori rada.
Identitet i ponašanje pterosaura
Na osnovu karakteristika otisaka šapa i kandži, veća životinja je prepoznata kao pterosaur, ali se ne uklapa u poznate vrste. Zbog toga su istraživači predložili novi rod i vrstu — Jinjuichnus procerus (Jinju + ichnus = trag; procerus = izdužen), naziv koji naglašava poreklo nalaza i neobično dugačke 'prste' u otiscima ruku.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Iako su pterosauri prvenstveno letelice, mnogi su mogli da slete i efikasno hodaju na sve četiri, pa su kopneni napadi i foraging u takvim intervalima (nazvani "terestričko šunjanje") u skladu sa trenutnim razumevanjem njihove ekologije. Neoazhdarchiani, grupa kojoj su autori pripisali J. procerus, već su prethodno povezivani s takvim ponašanjem.
Brzina i potencijalna šteta
Istraživači su procenili brzinu pterosaura na oko 2,9 km/h (1,8 mph). Nije reč o sprintu, ali pokazuje aktivan kopneni pokret, posebno za životinju koja je pretežno leteća. Pretpostavljeni plen — čiji otisci odgovaraju malom salamanderu, gušteru ili manjem krokodilskom tipu — naglo je promenio smer i ubrzao, što sugeriše beg izazvan prisustvom predatora.
Zaključci istraživanja
Iako nije moguće isključiti slučajan susret različitih trenutaka, autori navode da je parsimonijnije tumačenje da su tragovi povezani i da predstavljaju interakciju koja je mogla biti fatalna za manju životinju. Nalaz dodatno potvrđuje koliko fosilni otisci mogu da osvetle ponašanje izumrlih životinja i njihove međusobne odnose.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Scientific Reports.
Pomozite nam da budemo bolji.
