Venezijanska komisija: Izmene pravosudnih zakona zahtevaju dodatne garancije i javnu raspravu

Venezijanska komisija je, na zahtev Ane Brnabić, objavila stručno mišljenje o izmenama niza pravosudnih zakona koje je Narodna skupština usvojila 28. januara. Izveštaj dužine 23 strane predočava priznanje ciljeva vlasti — pre svega poboljšanje efikasnosti sudstva i javnog tužilaštva — ali istovremeno ukazuje na niz problema i daje konkretne preporuke.

Glavne promene predviđene zakonima

Zakonodavne izmene predviđaju, između ostalog:

• osnivanje Četvrtog osnovnog suda,
• ustrojavanje Odeljenja za visokotehnološki kriminal kao dela Višeg tužilaštva u Beogradu, a ne kao posebnog tužilaštva,
• zahtev Ministarstva pravde za prethodnom saglasnošću u određenim slučajevima međunarodne saradnje,
• promenu sistema odlučivanja po prigovorima — iz tužilačkih tela umesto komisija,
• mogućnost ponovnog izbora predsednika pojedinih sudova, i
• smanjenje nadležnosti vrhovnog javnog tužioca.

Reakcije i sporne tačke

Promene su izazvale široku javnu i političku raspravu. Deo opozicije je ukazao da izmene mogu narušiti nezavisnost sudstva, dok predlagači tvrde da će pravosuđe biti efikasnije. Tužilaštvo za organizovani kriminal je upozorilo da smanjenje broja tužilaca može ugroziti i usporiti postupke protiv organizovanih kriminalnih grupa (npr. predmeti Darka Šarića, Radoja Zvicera, „Jovaњica“).

Visoki savet sudstva je saopštio da mu nije traženo obavezno mišljenje o predloženim izmenama i zatražio povlačenje predloga iz procedure, dok je komesarka EU za proširenje istakla da donošenje ovakvih zakona predstavlja korak nazad u procesu evropskih integracija.

Zaključci i preporuke Venezijanske komisije

"Takve promene, koje su od velikog značaja za društvo, zahtevale su smislenu javnu debatu, konsultacije sa zainteresovanim stranama i temeljnu procenu. Nijedan od tih elemenata nije bio prisutan u ovom slučaju."

Komisija je prepoznala relevantnost ciljeva (efikasnost i koherentnost pravnog okvira), ali je ukazala na sledeće ključne preporuke:

• Vraćanje ne-hijerarhijskih mehanizama odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva i o odlukama o decentralizaciji i supstituciji,
• Očuvanje nadležnosti Visokog tužilačkog saveta za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada,
• Umesto obavezne prethodne saglasnosti Ministarstva pravde, zakon treba jasno da precizira obavezu Vrhovnog javnog tužilaštva da obavesti Ministarstvo o međunarodnim sporazumima o saradnji,
• Ograničenje privremenih imenovanja glavnih javnih tužilaca na jednu godinu bez mogućnosti ponovnog imenovanja,
• Isključenje ponovnog izbora glavnih javnih tužilaca na istu funkciju nakon isteka mandata,
• Davanje veće strukturalne i operativne autonomije posebnom odeljenju za sajber kriminal, i
• Neobnavljanje mandata predsednika sudova osim u ograničenim i izuzetnim okolnostima.

Dalji koraci i reakcije domaćih vlasti

Venezijanska komisija je pozdravila spremnost srpskih vlasti da razmotre i sprovedu preporuke i naglasila da javni tužioci čija su upućivanja prekinuta treba da budu vraćeni na posao, uz uvođenje mehanizma popunjavanja mesta redovnim imenovanjima. Ministar pravde Nenad Vujić je izjavio da mišljenje komisije potvrđuje da su mnoge izmene u skladu sa standardima, ali da neke norme treba dodatno pojasniti ili razraditi.

Zaključak: Izmene imaju za cilj veću efikasnost, ali bez široke javne debate i jasnih garancija mogu narušiti nezavisnost ključnih pravosudnih institucija. Komisija preporučuje jasnije norme, transparentniju proceduru i ograničenje privremenih rešenja.