Otkriveno: Rotifer star oko 24.000 godina oživljen iz sibirskog Yedoma permafrosta i aseksualno se razmnožio nakon odmrzavanja. Studija (Current Biology) potvrđuje da kriptobioza može održati višećelijske organizme kroz desetine hiljada godina. Nalaz ima implikacije za biotehnologiju i astrobiologiju, ali ne znači da bi kompleksniji organizmi poput sisara mogli biti reanimirani.
Oživljen rotifer star 24.000 godina iz sibirskog permafrosta — aseksualno se razmnožio
Scientists revive ancient 24,000-year-old ‘zombie worm’ from Arctic ice — then it reproduced
Naučnici su iz Yedoma permafrost zemlje u Sibiru oživeli višećelijski organizam star oko 24.000 godina i dokumentovali da je nakon odmrzavanja obnovio normalne biološke funkcije i aseksualno se razmnožio. Nalaz je objavljen u časopisu Current Biology i pruža snažan dokaz da neke životne forme mogu preživeti duge periode u stanju gotovo potpunog mirovanja.
Šta je pronadjeno i kako
Istraživači su organizam identifikovali kao rotifera — mikroskopsko višećelijsko biće uobičajeno za slatkovodna staništa, poznato po sposobnosti ulaska u kriptobiozu. Primerak je bio zarobljen duboko u ledom bogatom Yedoma sloju, obliku permafrosta koji je doprinese očuvanju organskih ostataka kroz desetine hiljada godina.
A rotifer (pictured) is a tiny, multicellular animal often found in freshwater environments and known for its unusual durability.(Getty Images)
Proces oživljavanja
Rotifer je pažljivo odmrznut u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Nakon odmrzavanja, organizam je obnovio metaboličke aktivnosti i uspeo da se aseksualno razmnoži, što ukazuje da su njegove ćelijske strukture, uključujući digestivni trakt i jednostavne nervne elemente, ostale očuvane uprkos vekovima provedenim u ledu.
„Naš izveštaj predstavlja najčvršći dokaz do danas da višećelijska živa bića mogu podneti desetine hiljada godina u kriptobiozi, stanju gotovo potpunog zaustavljanja metabolizma“, rekao je istraživač Stas Malavin.
Značaj i implikacije
Ovaj uspeh je posebno značajan zato što su ranija obnavljanja iz permafrosta i leda uglavnom uključivala pojedinačne ćelije ili jednostavnije organizme. Višećelijska struktura predstavlja veći izazov pri smrzavanju i odmrzavanju zbog osetljivosti tkiva na oštećenja ledom.
24,000-year-old rotifer were recently discovered in Siberian permafrost, dating back to the Late Pleistocene.
Rezultati imaju šire implikacije za oblasti poput biotehnologije i astrobiologije: bolje razumevanje mehanizama otpornosti na oštećenja ledom i zračenjem može pomoći u razvoju zaštitnih metoda za ćelije i organizme, kao i u proceni mogućnosti opstanka života u ekstremnim ili vanzemaljskim sredinama.
Bez senzacionalizma — oprez i rizici
Iako su u nekim prethodnim eksperimentima reaktivirani i drevni virusi iz permafrosta, do sada nijedan od takvih slučajeva nije bio povezan sa oboljenjima kod ljudi. Istraživači ipak upozoravaju da ubrzano otapanje permafrosta usled zagrevanja klime može osloboditi dugo uspavane mikroorganizme u nekontrolisanim uslovima, što postavlja pitanja o potencijalnim ekološkim i zdravstvenim posledicama.
Stručnjaci naglašavaju i granice nalaza: ovo ne znači da bi složeniji organizmi, kao što su sisari, mogli biti oživljeni nakon desetina hiljada godina. Viši organizmi imaju mnogo složeniju anatomiju i veću sklonost oštećenju ćelija tokom smrzavanja i odmrzavanja.
Zaključak
Studija proširuje razumevanje granica života na Zemlji i ukazuje da pod pravim uslovima neke višećelijske forme mogu ostati održive kroz milenijume. Nalaz otvara nova pitanja i pravce istraživanja, ali zahteva i promišljen pristup pri proceni rizika povezanih sa otapanjem permafrosta.
Pomozite nam da budemo bolji.
