Nova taktika protiv komaraca: Omogućeno značajno smanjenje proizvodnje jaja ometanjem hormonske komunikacije

Istraživači sa Virginia Tech-a otkrili su mehanizam koji može drastično smanjiti razmnožavanje komaraca ciljanjem hormonske komunikacije koja reguliše proizvodnju jaja. Ovaj pristup može doprineti smanjenju širenja bolesti koje prenose komarci i smanjenju upotrebe štetnih pesticida.

Šta su otkrili istraživači

U izveštaju Aprillab iz aprila tim je detaljno analizirao ulogu juvenilnog hormona (JH) i proteina poznatog kao methoprene-tolerant (Met). Istraživanje, objavljeno u časopisu PNAS, otkrilo je da molekul methoprene deluje preko dve signalne lokacije — jednog receptora unutar ćelije i jednog izvan ćelije — što objašnjava kako hormon koordinira brze i dugoročne odgovore koji regulišu reprodukciju.

Eksperimentalno ometanje komunikacije između Met receptora i juvenilnog hormona dovelo je do značajnog smanjenja proizvodnje jaja kod ispitanih komaraca.

„To omogućava juvenilnom hormonu da koordiniše i brze i dugoročne odgovore, dajući komarcima precizan način kontrole razmnožavanja,“ rekao je profesor Jinsong Zhu sa Virginia Tech-a.

Zašto je ovo važno

Ograničavanje broja komaraca može smanjiti teret bolesti poput denge, Zike i drugih arboviroza — po podacima Barcelona Institute for Global Health, komarci su povezani sa oko milion smrtnih slučajeva godišnje. Ciljane metode zasnovane na molekularnim mehanizmima mogle bi smanjiti potrebu za širokim primenom pesticida koji štete i korisnim insektima i dovode do razvoja rezistencije kod komaraca.

Kako se klima menja, komarci osvajaju nova područja — zabeleženi su i u zemljama gde ranije nisu nastanjivali stalne populacije (npr. Island) — pa su održive i precizne metode suzbijanja sve važnije.

Šta sledi

Projekat Virginia Tech-a je deo desetogodišnjeg istraživanja finansiranog saveznim grantom od 3,3 miliona dolara. Tim planira dalje testove kako bi potvrdio bezbednost i efikasnost ciljanih pristupa koji ometaju Met–JH signalizaciju, sa fokusom na pronalaženje ciljeva specifičnih za komarce kako bi se umanjio uticaj na druge vrste.

Istovremeno, istraživanja o održivijim pesticidima i prirodnim repelentima (npr. melisa) mogu se uklopiti u integrisane strategije upravljanja insektima koje štite biodiverzitet vrtova i podstiču oprašivače.

Zaključak: Ometanje komunikacije između Met receptora i juvenilnog hormona predstavlja obećavajuću, ciljanu strategiju za smanjenje razmnožavanja komaraca i smanjenje rizika od bolesti, ali su potrebna dalja ispitivanja pre nego što se razviju praktične i bezbedne kontrole u terenskim uslovima.