Krhko primirje između SAD i Irana drži, ali pregovori su zapali u ćorsokak. Glavni problemi su suprotstavljeni zahtevi oko iranskog nuklearnog programa i kontrole Hormuškog moreuza. Diplomatski kanali i dalje rade indirektno preko posrednika i regionalnih poseta, a stručnjaci upozoravaju da zastoje ne treba tumačiti kao kraj pregovora — često su deo dugotrajnog procesa.
Krhko primirje, ali bez dogovora: Zašto pregovori SAD i Irana tapkaju u mestu
A billboard of late Iranian Supreme Leader Ali Khamenei, who was killed on the first day of the US-Israel war on Iran, appears over Valiasr Square in Tehran, Iran [File: Abedin Taherkenareh/EPA]
Napetosti između Sjedinjenih Država i Irana dostigle su novu, kritičnu tačku. Iako krhko primirje zasad drži, pokušaji da se skoro tro-nedeljnI prekid vatre pretvore u trajni sporazum zapali su u ćorsokak.
Gde su sada pregovori?
Nade da će se tokom vikenda u Islamabadu održati razgovori raspršile su se nakon što je američki predsednik Donald Trump otkazao put svojih izaslanika. Oba tabora ostaju pri čvrstim zahtevima, naročito po pitanjima iranskog nuklearnog programa i kontrole Hormuškog moreuza.
„Pristupi SAD su doveli do toga da prethodni krug pregovora, uprkos napretku, ne ostvari svoje ciljeve zbog preteranih zahteva,“ rekao je iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi tokom posete Rusiji.
Zašto je došlo do zastoja?
Prekid direktnih susreta odražava duboke razlike: Iran insistira na pravu na civilno obogaćivanje urana, dok SAD i dalje zahtevaju ograničenja koja bi sprečila razvoj nuklearnog oružja. Pored toga, meračne akcije poput američke pomorske blokade i iranskog zatvaranja Hormuškog moreuza (koji je od početka marta u praksi ograničen) dodatno su pogoršale međusobno poverenje.
Kako se pregovara kad nema direktnih susreta?
Diplomatija nije obustavljena: Iran je preko pakistanskih posrednika dostavio pisane poruke u kojima navodi svoje "crvene linije". Istovremeno, iranski zvaničnici, uključujući Araghchija, intenzivno vode regionalnu diplomatiju kroz posete Pakistanu, Omanu i Rusiji.
Da li je rat ponovo na pomolu?
Strane za sada ne prelaze u otvoreni sukob. Eksterni analitičari ukazuju da nijedna strana nema jasnu prednost, što stvara stanje između mira i rata—semipermanentno, krhko primirje koje može da potraje dok jedna strana ne bude prinuđena na kompromis ili dok se ne pojave novi pregovarački stimulansi.
Pogled iz ekspertize
Stručnjaci podsećaju da diplomatija često ide ciklički: zastoje, tajni kanali i postepeni pomaci su uobičajeni. Primer JCPOA iz 2015. pokazuje da pregovori mogu trajati godinama i prolaziti kroz tajne pregovore i višestruke zastoje pre konačnog sporazuma.
Šta dalje? Mogući ishodi uključuju ponovno otvaranje direktnih ili posrednih pregovora, formalizaciju polutrajog primirja, odnosno nastavak taktičkog nadmudrivanja koristeći ekonomske i vojne instrumente. Ključno će ostati spremnost lidera na kompromis i reakcija međunarodne zajednice na poremećaje u snabdevanju energentima.
Pomozite nam da budemo bolji.
