Testovi vode u Suffolku otkrivaju prisustvo kokaina i drugih psychotropnih supstanci u rekama, što utiče na ponašanje atlantskih lososa. Eksperiment sa 35 juvenilnih lososa pokazao je da izloženost benzoylecgoninu povećava prosečnu pređenu udaljenost sa oko 12,5 milja (≈20 km) na gotovo 20 milja (≈32 km). Prisutni su i drugi lekovi poput metamfetamina, antidepresiva i THC‑COOH, a naučnici upozoravaju na hitnu potrebu za boljim prečišćavanjem otpadnih voda i daljim istraživanjima.
Droge U Rekama Mogu Menjati Ponašanje Lososa — Šta Otkrivaju Testovi U Suffolku
Eye Detail, Australian Salmon, close up macro detail of fresh fish eye, golden and bright with catch light. Arripis trutta, Kahawai.© Steven Giles/Shutterstock.com
Testovi vode iz okoline okruga Suffolk u Engleskoj otkrivaju zabrinjavajuće prisustvo lekova i narkotika u rekama, uključujući kokain i njegov glavni produkt razgradnje, benzoylecgonine (u tekstu često naveden kao benzilekgonin). Naučna zapažanja sugerišu da takve supstance utiču na ponašanje riba i mogu imati dalekosežne posledice po vodene ekosisteme.
Kako do zagađenja dolazi: većina takvih supstanci ulazi u vodotokove putem kanalizacije i otpadnih voda; postojeće prečišćivače često ne uklanjaju potpuno farmake i njihove metabolite, pa oni dospevaju u reke i jezera.
In the Suffolk rivers, Atlantic salmon were exposed to measurable levels of benzoylecgonine (a cocaine compound).©Chanonry/Shutterstock.com
Studije i zapažene promene
Istraživači sa Swedish University of Agricultural Sciences i drugih ustanova uočili su promene u ponašanju riba izloženih kokainu i njegovim razgradnim produktima. U kontrolisanom eksperimentu 35 juvenilnih atlantskih lososa izloženo je benzoylecgoninu, obeleženi su i pušteni nazad u divljinu.
Najznačajnija razlika bila je u pređenoj udaljenosti: lososi iz kontrolne grupe u proseku su preplivali oko 12,5 milja (≈20 km) od tačke puštanja, dok su oni izloženi benzoylecgoninu plivali skoro 20 milja (≈32 km). Takvo proširenje teritorije može promeniti obrasce ishrane, migracije i mresta.
Atlantic salmon with cocaine in their systems swam marginally further distances than those without.©gpeet / Shutterstock.com
Mnoge supstance, različiti efekti: problem nije ograničen samo na kokain. Studija iz 2019. u Suffolku identifikovala je i metamfetamin, antipsihotike i antidepresive u vodenim uzorcima. Širom sveta u vodama se detektuju i produkti razgradnje kanabisa (THC‑COOH), kao i ketamin u otpadnim vodama nekih evropskih gradova.
Efekti ovih spojeva variraju: neki pojačavaju anksioznost ili strah, drugi umanjuju opreznost i otupljavaju instinkte, dok neke vrste beskičmenjaka (npr. rakovi) mogu postati neobično smelije.
We can’t know for sure how polluted our waterways are, especially when drug compounds break down in aquatic environments.©mivod/Shutterstock.com
Moguće posledice i mere
Promene u kretanju i ponašanju riba mogu uticati na interakcije među vrstama, povećati izloženost predacijama i narušiti uspešnost mresta. Dugoročni uticaj na populacije riba i ceo ekosistem još nije dovoljno istražen, a prisustvo farmaceutskih i narkotskih metabolita može imati i šire posledice — preko poljoprivrede do lanca ishrane ljudi.
Glavni zaključci stručnjaka: potrebne su unapređene tehnologije prečišćavanja otpadnih voda i šira monitoring mreža kako bi se smanjilo ispuštanje ovih kontaminanta u prirodne vodotoke.
Šta možemo očekivati i šta treba uraditi: hitna ulaganja u sisteme prečišćavanja, bolji nadzor ispuštanja i dodatna istraživanja o efektima niskih koncentracija farmaka na vodene vrste ključni su za smanjenje rizika. Dok se mere ne sprovedu, ovakva zagađenja mogu postati raširen globalni problem.
Napomena: navedeni rezultati temelje se na istraživanjima i eksperimentima koji pokazuju korelacije i kratkoročne promene; potrebne su dugoročnije studije za procenu populacionih i ekosistemskih posledica.
Pomozite nam da budemo bolji.
