Raste rizik nuklearne trke — UN upozorava: NPT pod pritiskom

Potpisnice ključnog Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) okupile su se u Ujedinjenim nacijama pod sve izraženijom sumnjom da bi svet mogao da se suoči sa obnovljenom nuklearnom trkom. Uvodna atmosfera konferencije obeležena je upozorenjima o eroziji poverenja i ubrzanju „pokretača“ širenja oružja, dok su nuklearne sile ponovo razjedinjene oko mera bezbednosti.

Guterresovo upozorenje: Tokom otvaranja, generalni sekretar UN Antonio Guterres podsetio je da je čovečanstvo „na jedan nesporazum, na jednu pogrešnu procenu od nuklearnog uništenja“ i upozorio da se ključni faktori koji podstiču širenje nuklearnog naoružanja ubrzavaju. "Predugo ovaj ugovor erodira. Obaveze ostaju neispunjene. Poverenje i kredibilitet se tanje. Moramo udahnuti novi život u ovaj ugovor," rekao je Guterres.

Stavovi učesnika: Francuski ministar spoljnih poslova Jean-Noel Barrot ocenio je da "nikada nije bio veći rizik od nuklearnog širenja" i posebno izdvojio zabrinutost zbog iranskog i severnokorejskog programa. Predsedavajući konferencijom, ambasador Vijetnama Do Hung Viet, naznačio je da konferencija neće rešiti sve strateške tenzije, ali da bi izbalansiran ishod koji potvrđuje osnovne obaveze i predlaže praktične korake ojačao integritet NPT-a.

Brojke i trendovi

Prema izveštaju Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI), devet država koje raspolažu nuklearnim oružjem imalo je 12.241 bojevu glavu krajem januara 2025. SAD i Rusija drže gotovo 90% ukupnog arsenala, a obe zemlje su u poslednjim godinama realizovale velike programe modernizacije. SIPRI takođe beleži brzi rast kineskog nuklearnog arsenala, što izaziva dodatnu zabrinutost na međunarodnom nivou.

Politički lideri dodatno zaoštravaju ton: američki predsednik Donald Trump najavio je nameru da sprovede nove nuklearne probe, dok je predsednik Francuske Emmanuel Macron najavio pojačanje francuskog nuklearnog odstrašivanja.

Glavni problemi na konferenciji

Odluke u okviru NPT zahtevaju konsenzus, što je prethodne revizije dovelo do zastoja. Sporne tačke koje prete da blokiraju dogovor uključuju rat u Ukrajini, iranski nuklearni program, rast severnokorejskog arsenala i zahteve za zonom bez nuklearnog oružja na Bliskom istoku. Podeljena su mišljenja i povodom dodele liderskih uloga: SAD i saveznici kritikovali su izbor Irana za potpredsednika konferencije, nazivajući to uvredom prema državama koje NPT smatraju ozbiljnim.

Civilni i tehnološki izazovi: Na konferenciji se očekuje i rasprava o uticaju novih tehnologija — uključujući veštačku inteligenciju — na nuklearno oružje i komandovanje, pri čemu neke države pozivaju na očuvanje ljudske kontrole nad sistemima koji mogu da pokreću nuklearni odgovor.

Seth Shelden iz Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN) upozorio je da "poverenje erodira, kako unutar, tako i van NPT-a" i izrazio sumnju u mogućnost postizanja sveobuhvatnog konsenzusa tokom četvoronedeljne konferencije.

Šta je moguće očekivati?

S obzirom na povećane geopolitičke tenzije, cilj konferencije biće da ostvari uravnotežen ishod koji reafirmiše osnovne obaveze ugovora i identifikuje praktične korake napred. Međutim, realnost konsenzusnog procesa i aktuelne krize znače da su ambicije ograničene: uspeh bi se mogaо meriti pokušajima da se zaustavi dalja erozija poverenja i da se usvoje konkretni, mada ograničeni, mehanizmi provere i saradnje.

Zaključak: Konferencija NPT u UN ostaje ključna prilika da međunarodna zajednica ponovo potvrdi opredeljenje za neširenje i razoružanje. Ipak, bez smanjenja političkih tenzija i konkretnih koraka vodećih nuklearnih sila, rizik od daljeg porasta napetosti — pa i nove trke u naoružanju — i dalje je realan.