Profesor Vladan Tatalović upozorava da izmene Porodičnog zakona ne smeju stavljati dete nasuprot porodici, već da prava deteta treba da se ostvaruju u saradnji sa roditeljima. Posebnu zabrinutost izaziva član 62 koji predviđa da dete od 15 godina može da da pristanak na "medicinsku meru" — termin koji je, po njegovim rečima, preširok i neprecizan. Tatalović traži jasne amandmane, definicije i ograničenja kako bi se izbegle zloupotrebe i potencijalno nepovratne posledice. Takođe ističe da zakon ne može zameniti ljubav, poverenje i vaspitanje unutar zdrave porodice.
Profesor Vladan Tatalović: „Nijedan zakon ne može zameniti zdravu porodicu“ — Kritike na član 62 Porodičnog zakona
Prezviter prof. Vladan Tatalović sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu za RT Balkan komentariše najavljene izmene Porodičnog zakona i ističe da zakonska rešenja treba da štite dete unutar porodice, a ne da ga stavljaju nasuprot roditeljima.
Stav crkve i porodice: Tatalović navodi da je zvaničan stav Srpske pravoslavne crkve da dete ima prava, ali ona treba da se ostvaruju u zajednici i saradnji sa roditeljima. „Najbolji interes deteta treba tumačiti u okviru porodice, a ne protiv nje. Mišljenje deteta jeste važno, ali ne sme biti zloupotrebljeno kao sredstvo zaobilaženja roditeljskog autoriteta“, poručio je on.
Ograničenja zakona: Profesor napominje da nijedan zakon ne može u potpunosti zameniti ljubav, poverenje i vaspitanje unutar zdrave porodice. "Zakon može pomoći, ali porodični život se uređuje ljubavlju, verom u Boga i vrlinama. Ako izgubimo poverenje i ljubav između roditelja, dece i društva, mnogo toga je izgubljeno", rekao je Tatalović.
Kritika člana 62
Posebnu zabrinutost izaziva predložena izmena člana 62, koja predviđa da dete od 15 godina, ako je sposobno za samostalno rasuđivanje, može da da pristanak na "medicinsku meru". Tatalović ističe da je termin "medicinska mera" znatno širi od ranije korišćenog pojma "medicinski zahvat" iz Zakona iz 2005. godine.
„Dok se ranije govorilo o konkretnom medicinskom zahvatu, sadašnji pojam 'medicinska mera' može obuhvatiti terapije i postupke koji utiču na antropološku i biološku strukturu razvoja deteta“, upozorava Tatalović.
On navodi da takve mere mogu uključivati intervencije koje nisu isključivo hirurškog karaktera, kao i terapije koje utiču na identitet i razvoj deteta. Posebno je naglasio rizik nepovratnih promena u kontekstu promene pola i identiteta, ukazujući na mogućnost trajnih fizičkih i psihičkih posledica.
Predlog: Prema Tataloviću, odluke o takvim medicinskim postupcima za maloletnike moraju biti striktno definisane amandmanima i dodatnim napomenama kako bi se izbegla široka tumačenja i moguće zloupotrebe. On smatra da je neophodno precizirati ko i na koji način donosi odluku o "najboljem interesu deteta".
Autoritet roditelja i zaštita deteta
Govoreći o zabrani fizičkog kažnjavanja dece, Tatalović kaže da roditelji moraju imati autoritet, ali da to ne znači neosnovano i svirepo kažnjavanje. "Nije prihvatljivo da se dete fizički kažnjava bez razloga, ali dete mora da oseća autoritet roditelja — otac da bude otac, majka da bude majka", rekao je on, uz napomenu da razume strah roditelja da li će njihove odluke biti pod stalnim nadzorom.
Zaključio je da je neosporno da dete mora biti zaštićeno i da dostojanstvo deteta treba da bude u središtu svakog zakonodavnog rešenja. Međutim, upozorio je da nejasno definisan pojam "najboljeg interesa deteta" može dovesti do toga da roditelji postepeno izgube osnovna prava i ulogu vaspitača u korist drugih (npr. državnih institucija).
Pomozite nam da budemo bolji.
