Paterna Biosciences iz Utaha tvrdi da je u laboratoriji proizvela ljudske spermatozoide pomoću in vitro spermatogeneze; rezultati još nisu nezavisno potvrđeni. Laboratorijski spermatozoidi su već iskorišćeni u ranim pokušajima za stvaranje embriona, što ukazuje na funkcionalnost. Tehnologija bi mogla pomoći muškarcima sa azoospermijom i prepubertetnim pacijentima, ali su potrebne dodatne studije bezbednosti i nezavisna verifikacija pre kliničke primene.
Proboj u Utahu: Naučnici Uzgajili Ljudske Spermatozoide In Vitro
Several sperm cell in petri dishes.
Kompanija Paterna Biosciences iz američke savezne države Utah tvrdi da je uspela da u laboratoriji proizvede ljudske spermatozoide koristeći in vitro spermatogenezu, navodi Wired. Iako rezultati još nisu nezavisno potvrđeni, laboratorijski spermatozoidi su već upotrebljeni u ranim testovima za stvaranje embriona, što ukazuje na funkcionalnost.
"Ovo nije dobra stvar. Osim otvaranja tegli, spermatozoide su jedina stvar za koju žene treba da nas koriste!!" — primer reakcije sa društvenih mreža
Šta je in vitro spermatogeneza (IVS)? IVS pokušava da reprodukuje složen proces stvaranja spermatozoida iz matičnih ćelija iz testisnog tkiva u kontrolisanim uslovima laboratorije. U prirodi ovaj proces traje otprilike 65 dana i obuhvata niz strogo regulisanih molekularnih koraka i interakcija.
Kako je Paterna to postigla? Prema direktorima kompanije, tim je koristio metode računarske biologije da identifikuje kombinaciju molekularnih signala i kulture koje su potrebne da spermatogonijalne matične ćelije prođu kompletnu zrelosnu putanju i postanu zreli, normalni spermatozoidi. Raniji pokušaji (npr. tvrdnje francuskog startupa Kallistem iz 2015) nisu mogli da dokažu sposobnost takvih spermatozoida da oplode jajašca.
Ko može imati koristi? Muški faktori doprinose otprilike 50% slučajeva neplodnosti, a oko 10–15% neplodnih muškaraca ima azoospermiju (bez prisutnih spermatozoida). Mnogi takvi muškarci ipak zadržavaju spermatogonijalne matične ćelije, pa bi IVS mogla ponuditi novu opciju za ostvarivanje biološkog očinstva. Takođe, metoda bi potencijalno mogla pomoći prepubertetnim pacijentima koji su izloženi hemoterapiji, jer su matične ćelije prisutne već pri rođenju.
Ograničenja i etičke primedbe — Važno je naglasiti da tvrdnje Paterne još nisu prošle nezavisnu verifikaciju i da postoji niz naučnih i regulatornih prepreka pre nego što se tehnologija primeni u kliničkoj praksi. Potrebni su opsežni testovi bezbednosti (uključujući genetsku i epigenetsku stabilnost), procena rizika od mogućih nasledivih promena i etičke rasprave o upotrebi takvih tehnika. Kompanija navodi da planira dodatna testiranja i da klinička ispitivanja mogu da počnu u narednim godinama, ali tačna vremenska linija ostaje neizvesna.
Šta dalje? Ako se rezultati potvrde i pokažu bezbednim, IVS bi mogao značajno da proširi reproduktivne opcije za određene grupe pacijenata i da ublaži deo opterećenja koje neplodnost nameće ženama. Ipak, potrebne su nezavisne studije, transparentni podaci i jasno regulisane kliničke procedure pre bilo kakve široke primene.
Zaključno, najava Paterne predstavlja važan razvoj u reproduktivnoj biologiji, ali pre konačnih zaključaka neophodna je nezavisna verifikacija i opsežna klinička evaluacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
