BiH i Hrvatska su u Dubrovniku potpisale sporazum o izgradnji gasovoda "Južna interkonekcija". Dokument je potpisan na marginama Samita Inicijative Tri mora, ali sporazum mora biti ratifikovan u oba doma PSBiH i u Vladi RH da bi stupio na snagu. Najvažniji otvoreni problem je rešavanje statusa državne imovine na trasi gasovoda. Ako se prepreke uklone, izgradnja se planira završiti do 2028. i predviđeno je postavljanje tri gasne elektrane u roku od sedam godina nakon puštanja gasovoda u rad.
BiH i Hrvatska Ozvaničile Sporazum o Gasovodu „Južna interkonekcija“ — Izgradnja Planirana Do 2028.
Getty © Stock foto/RGtimeline
Predsedavajuća Vijeća ministara BiH Borjana Krišto i premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković danas su u Dubrovniku potpisali međudržavni sporazum o izgradnji gasovoda „Južna interkonekcija“. Potpisivanje je upriličeno na marginama Samita Inicijative Tri mora, nakon što su u Bosni i Hercegovini u rekordnom roku okončane sve potrebne procedure, javlja portal Klix.
Članovi Predsedništva BiH su odmah nakon sednice Vijeća ministara usvojili predlog ovog strateški važnog sporazuma, čime su data neophodna odobrenja za njegovo formalno potpisivanje. Potpisivanje predstavlja važan korak, ali ne i kraj procesa — sporazum mora biti ratifikovan od strane oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, kao i od strane Vlade Republike Hrvatske, pre nego što postane potpuno operativan.
Pravni i politički izazovi
Glavni političko-pravni izazov za realizaciju projekta u BiH ostaje pitanje državne imovine. Trasa gasovoda prolazi preko parcela na kojima je trenutno na snazi zabrana raspolaganja dok se ne postigne konačan dogovor o statusu te imovine. Kako navodi Klix, pitanje upisa vlasništva u katastar i tumačenje Dejtonskog sporazuma — po kojem entiteti ostvaruju prava na imovinu — predstavljaju osetljivu i nerazrešenu temu, posebno u odnosu između Sarajeva i Republike Srpske.
Tehnički i finansijski okvir
„Južna interkonekcija" je planirani gasovod ukupne dužine 243 kilometra koji bi povezao gasne sisteme Hrvatske i Bosne i Hercegovine: od Dugopolja i Zagvozda, preko Imotskog, Mostara, Travnika i Zenice do Sarajeva. Procene kažu da bi kapacitet mogao da dostigne do 1,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Hrvatska procenjuje da bi kompletan projekat mogao koštati oko 169 miliona evra, dok bi udeo Bosne i Hercegovine bio otprilike 100 miliona evra. Po planu, ukoliko se reše pravne i političke prepreke, izgradnja gasovoda trebalo bi da bude završena do 2028. godine.
Uticaj na energetski sektor BiH
Projekat predviđa i dodatne investicije u elektrane: planirano je da u roku od sedam godina nakon puštanja gasovoda u rad budu izgrađene tri velike gasne elektrane u Kaknju, Mostaru i Tuzli. Ove elektrane mogle bi značajno da promene energetski miks i bezbednost snabdevanja u BiH, ali njihova realizacija zavisi od prethodnog uspešnog završetka procesa oko trase i vlasničkih pitanja.
Izvor: Klix
Dalji koraci uključuju zakonodavnu ratifikaciju sporazuma u oba doma Parlamentarne skupštine BiH, odobrenje Vlade RH i rešavanje pitanja državne imovine kako bi radovi mogli bez prepreka da počnu u predviđenom roku.
Pomozite nam da budemo bolji.
