Evropski parlament je većinom glasova pozvao države članice da usvoje princip „da znači da“, prema kojem je svaki seksualni čin bez jasno iskazanog pristanka silovanje. Rezolucija menja fokus sa dokazivanja otpora na dokazivanje da je pristanak zaista postojao, ali sama po sebi nije pravno obavezujuća — mora postati zakonodavni predlog na EU nivou. Promene su podstakli brojni slučajevi zloupotrebe droga i CNN-ova otkrića o grupama koje razmenjuju uputstva za zlostavljanje.
EP Zalaga Za 'Da Znači Da' Standard: Seks Bez Aktivnog Pristanakа Treba Da Se Tretira Kao Silovanje
A demonstration with the slogan ''Without consent, it's rape'' takes place in Rome, Italy, on February 28, 2026. - Andrea Ronchini/NurPhoto/Getty Images
Evropski parlament je većinom glasova usvojio rezoluciju kojom poziva države članice da kao pravni standard prihvate princip „da znači da“ — odnosno da svaki seksualni čin bez jasno iskazanog, slobodnog i aktivnog pristanka bude tretiran kao silovanje. Rezolucija naglašava i da pristanak dat prinudom, pretnjom ili u stanju onesvešćenosti nije validan.
Šta znači „da znači da“?
„Da znači da“ podrazumeva da je validnost seksualnog odnosa uslovljena eksplicitnim, afirmativnim pristankom svih uključenih. To menja fokus sa dokazivanja otpora (princip „ne znači ne“) na dokazivanje da je pristanak zaista postojо.
Pravna situacija u EU
Trenutno, zemlje EU prate dva modela: model zasnovan na pristanku, gde je silovanje svaki seksualni čin bez pristanka, i model zasnovan na prinudi, gde se moraju dokazati sila, pretnja ili prisila. Prema Amnesty International, 21 od 27 zemalja EU već ima zakone zasnovane na pristanku, dok u nekima — uključujući Mađarsku i Letoniju — zakon i dalje zahteva dokaz o upotrebi sile.
Zašto je promena važna?
Pravna odstupanja stvaraju velike prepreke za preživele, jer traže dokaz o nasilju ili pretnji, što u slučajevima drogiranja, onesvešćenosti ili psihološke prinude često nije moguće. Aktivistkinje i stručnjaci upozoravaju da bez jasnog standarda počinioci ostaju nekažnjivi.
„Društvo koje zaista poštuje žene ne pita da li su dovoljno pružale otpor, nego pita da li su slobodno pristale,“ rekla je nizozemska poslanica Anna Strolenberg. „Niko ne može dati pristanak dok spava, dok je drogiran, nesvestan ili paralisan strahom.“
Slučajevi koji su ubrzali debatu
Promene su podstaknute i ozbiljnim slučajevima: Francuska je u oktobru 2025. izmenila krivični zakon, eksplicitno definišući silovanje kao svaki seksualni čin bez pristanka, nakon suđenja u vezi sa masovnim zlostavljanjem Giséle Pelicot. Pojavili su se i drugi slučajevi zloupotrebe droga radi seksualnog nasilja (DFSA), među kojima je i presuda u Nemačkoj protiv muškarca koji je godinama drogirao i silovao svoju nesvesnu suprugu i snimao napade.
CNN-ovo otkriće Telegram grupe u kojoj su stotine muškaraca razmenjivale uputstva za drogiranje i napadanje partnerki dodatno je intenziviralo pozive za jedinstvenu evropsku reakciju.
Šta sledi?
Rezolucija Evropskog parlamenta je politički korak i sama po sebi nije pravno obavezujuća. Da bi postala deo zakonodavstva koje obavezuje države članice, potrebno je da bude pretvorena u zakonski predlog i usvojena kroz dalji zakonodavni proces na nivou EU.
Amnesty International i druge organizacije pozdravile su rezoluciju kao važan korak u borbi protiv „kulture silovanja“ i štetnih stereotipa koji normalizuju seksualno nasilje. Prema podacima Amnestyja, jedna od šest žena u EU iskusi seksualno nasilje u odraslom dobu, a jedna od deset žena bude silovana tokom života.
Izveštavanje: CNN; doprinos: Saskya Vandoorne.
Pomozite nam da budemo bolji.
