Evropa 2025: Rekordni talasi vrućine, masovno topljenje leda i ubrzanje obnovljivih izvora

Evropa je 2025. zabeležila izuzetno intenzivnu sezonu ekstremnih pojava: istorijski toplotni talasi koji su zahvatili nordijske zemlje, široko rasprostranjeno topljenje glečera i rekordno tople temperature mora, pokazuje izveštaj Evropske službe Copernicus i Svetske meteorološke organizacije.

Kratki pregled: Izveštaj alarmira da region beleži ubrzano zagrevanje, rast morskih i vazdušnih temperatura i sve češće ekstremne vremenske događaje, uz podstrek za brže smanjenje emisija i prilagođavanje.

Rekordni toplotni talasi

Prema izveštaju, najmanje 95% evropskog kopna imalo je godišnje temperature iznad proseka, pri čemu su Velika Britanija, Norveška i Island zabeležili najtopliju godinu u zabeležanoj seriji podataka. Od 1980. Evropa se zagreva približno dvostruko brže od svetskog proseka.

Subarktička oblast Finske, Norveške i Švedske (Fennoskandija) iskusila je rekordni tro-nedeljni talas vrućine u julu, sa temperaturama do 30 °C unutar Arktičkog kruga, dok su delovi regiona imali skoro dve nedelje uslova jakog toplotnog stresa (osećaj preko 32 °C).

U julu su u Turskoj zabeležene temperature oko 50 °C, što je prvi takav slučaj, a oko 85% stanovništva Grčke bilo je pogođeno temperaturama blizu ili iznad 40 °C. Zapadna i južna Evropa pretrpela su više ozbiljnih talasa vrućine tokom leta, uključujući tri velike epizode u Španiji, Portugalu i Francuskoj.

Stručnjaci upozoravaju da povratak fenomena El Niño u narednoj godini povećava rizik od dodatno toplijeg leta globalno i u Evropi.

Topljenje leda i podizanje nivoa mora

Glečeri širom Evrope nastavili su da gube masu u 2025. godini, a Island je zabeležio drugo najveće topljenje u istoriji merenja. Grenlandski ledeni pokrivač izgubio je oko 139 milijardi tona leda u toku godine, što je doprinos povećanju globalnog prosečnog nivoa mora od približno 0,4 mm.

Izveštaj navodi da će glečeri verovatno nastaviti da gube masu tokom 21. veka, bez obzira na scenarij emisija, a pokrivenost snega u Evropi bila je među najmanjim zabeleženim vrednostima.

Rast obnovljivih izvora energije

Treću godinu zaredom obnovljivi izvori proizveli su veći udeo električne energije od fosilnih goriva, sa udelom od 46,4% ukupne proizvodnje. Doprinos solarne energije dostigao je rekordnih 12,5%.

Ipak, evropski zvaničnici i klimatski stručnjaci naglašavaju da je tempo prelaska i dalje nedovoljan za ograničavanje rastućih rizika i da je potrebno ubrzati ulaganja i implementaciju čistih tehnologija.

Ostali ekstremi i posledice za prirodu

Godišnja temperatura površinskog sloja mora u evropskom regionu bila je najviša četvrtu godinu zaredom. Rekordnih 86% morskog područja Evrope imalo je bar jedan dan sa uslovima jakog morskog toplotnog talasa, što ozbiljno ugrožava morske ekosisteme poput livada morske trave u Sredozemlju, važnih za biodiverzitet i mlađ.

Površina pogođena požarima dostigla je rekordnih 1.034.550 hektara, dok su oluje i poplave odneli najmanje 21 život i pogodili oko 14.500 ljudi širom kontinenta, iako su poplave u 2025. bile manje rasprostranjene nego u nekim prethodnim godinama.

Kao zaključak: Izveštaj jasno pokazuje da su uticaji klimatskih promena u Evropi već opipljivi i da su potrebne hitne mere — intenzivniji prelazak na obnovljive izvore, veće napore u prilagođavanju i bolja priprema za ekstremne događaje.

Izvori: Copernicus Climate Change Service, Svetska meteorološka organizacija (WMO), Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF).