Upotreba silovanja kao oružja u sudanskom sukobu izazvala je ozbiljnu krizu mentalnog zdravlja, upozoravaju UN i lokalne humanitarne organizacije. Lekari bez granica su registrovali najmanje 3.396 preživelih u Darfuru između januara 2024. i novembra 2025., ali SZO smatra da su to samo preliminarne procene. Nedostatak bezbednosti, urušene zdravstvene službe i stigma sprečavaju pristup lečenju, dok UNFPA i lokalne aktivistkinje upozoravaju na porast psihičkih poteškoća i samoubistava. Potrebna je hitna klinička i psihosocijalna podrška, kao i dugoročno ulaganje u mentalno zdravlje.
Silovanje Kao Oružje U Sudanu Pokreće Masovnu Krizu Mentalnog Zdravlja, Upozoravaju UN i Lokalna Udruženja
UN agencies and aid groups said sexual violence in Sudan is causing a massive mental health crisis (Khaled DESOUKI)(Khaled DESOUKI/AFP/AFP)
Upotreba silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja kao oružja rata u Sudanu dovela je do duboke i rastuće krize mentalnog zdravlja, upozorile su agencije Ujedinjenih nacija i lokalne humanitarne organizacije.
Vojska Sudana i paravojna Jedinica Brze Podrške (Rapid Support Forces, RSF) od aprila 2023. vode brutalan sukob koji je usmrtio desetine hiljada ljudi i interno raselio oko 11 miliona stanovnika. Medicinska organizacija Lekari bez granica (Doctors Without Borders / MSF) saopštila je da je najmanje 3.396 preživelih seksualnog nasilja — gotovo sve žene i devojčice — potražilo lečenje u ustanovama koje podržava u Severnom i Južnom Darfuru u periodu od januara 2024. do novembra 2025.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i druge agencije smatraju da su te brojke verovatno samo 'vrh ledenog brega', jer veliki broj preživelih nema pristup zdravstvenim uslugama ili se boji da prijavi napad zbog stigme i nedostatka bezbednosti.
Avni Amin, šefica SZO jedinice za rodno zasnovano nasilje, naglasila je na događaju u Ženevi da je pristup uslugama nakon silovanja izuzetno otežan: za svaku ženu koja prijavi napad verovatno postoji osam ili devet koje će patiti u tišini.
Prepreke za pristup zdravstvenoj pomoći
Glavni problemi su nedostatak bezbednosti, uništene ili okupirane zdravstvene ustanove, kao i manjak zdravstvenih radnika obučenih za rad sa žrtvama seksualnog nasilja. Mnoge žrtve izbegavaju bolnice koje su pod kontrolom sukobljenih snaga, dok su međunarodne organizacije delimično povučene zbog bezbednosnih rizika i smanjenja finansiranja.
Stravične posledice
Niemat Ahmadi iz Darfur Women Action Group opisala je slučajeve nasilnih grupnih silovanja koja su dovela do teških fizičkih komplikacija, uključujući fistulu (pukotinu koja izaziva inkontinenciju između vagine i bešike ili rektuma). Navela je i incidente u kojima su borci upali u bolnice, pucali i silovali zdravstvene radnice, pri čemu su stradale i porodilje.
Rastuće psihičke poteškoće i samoubistva
UNFPA ističe da žrtvama treba klinička pomoć u roku od 72 sata, ali u mnogim područjima nema osnovnih usluga i lekova. Posebno je izražena potreba za psihosocijalnom podrškom: sve veći broj preživelih pati od teških mentalnih problema, a lokalne aktivistkinje prijavljuju porast samoubistava, uključujući slučajeve žena koje su izvršile samoubistvo da bi izbegle silovanje.
Stručnjaci upozoravaju da bez hitne i dugoročne strategije za mentalno zdravlje posledice nasilja mogu ostati izmeđugeneracijski. Potrebno je integrisati psihološku podršku u hitne zdravstvene odgovore i obezbediti održivu finansijsku i bezbednosnu podršku lokalnim organizacijama koje trenutno nose najveći teret pomoći.
Zaključak: Humanitarne i zdravstvene agencije pozivaju na hitno povećanje pristupa medicinskoj i psihološkoj pomoći, zaštitu zdravstvenih radnika i stabilno finansiranje lokalnih službi kako bi se ublažila ova rasteća kriza mentalnog zdravlja u Sudanu.
Pomozite nam da budemo bolji.
