Jared Isaacman je rekao da podržava ponovno proglašenje Plutona planetom i da se razmatra ponovno otvaranje rasprave. Naučna zajednica je podeljena: dok neki naučnici brane IAU-ovu odluku iz 2006. da Pluton bude patuljasta planeta, drugi ističu geološke dokaze — aktivnu geologiju, atmosferu i mogućnost podzemnog okeana. Promena statusa zahtevala bi međunarodni konsenzus IAU i mogla bi dovesti do uključivanja mnogih drugih patuljastih planeta.
Jared Isaacman Predlaže Ponovno Proglašenje Plutona Planetom — Znanstvenici Su Podeljeni
MAPA! Trump’s NASA Administrator wants to bring back Pluto as a planet in our solar system
Milijarder i privatni astronaut Jared Isaacman izjavio je da podržava ideju da se Pluton ponovo prizna kao planeta i da bi rasprava o tom pitanju trebalo da se „ponovo otvori“. Njegova izjava pokrenula je novu rundu debata među astronomima o tome da li bi definicija planete trebalo da se menja.
Zašto je Pluton izgubio status planete? Godine 2006. Međunarodna astronomska unija (IAU) redefinisala je pojam planete i Pluton svrstala u novu kategoriju — patuljastih planeta — jer u svojoj orbitalnoj zoni deli prostor sa drugim objektima. Ta odluka i danas izaziva snažne reakcije iz javnosti, ali i među naučnicima.
Isaacman, koji je letovao na misiji kompanije SpaceX, rekao je tokom saslušanja pred senatorom Jerry Moranom na Kapitolu da „prilično pripada kampu koji želi da Pluton ponovo bude planeta“ i dodao da se rade radovi koji bi mogli "ponovno otvoriti tu diskusiju". On je ranije i na društvenim mrežama kratko odgovorio: „Radimo na tome.“
NASA Administrator Jared Isaacman said he was on the side of Pluto becoming a planet in our Solar System again. But experts remain at odds (Reuters)
Stavovi iz naučne zajednice
Mišljenja naučnika ostaju podeljena. Mike Brown, profesor planetarne astronomije na Caltechu i jedan od učesnika u ranijim debatama oko redefinisanja planeta, upozorava da administratori i javnost mogu biti nostalgični, ali da naučnici klasifikuju objekte po kriterijumima koji najbolje pomažu razumevanju Sunčevog sistema.
„Dok administratori NASA imaju slobodu da nostalgično govore o danima kada je Pluton bio planeta, stvarni naučnici koji rade na ovoj oblasti nastaviće da objašnjavaju i klasifikuju objekte na način koji nam pomaže da razumemo svet u kome živimo,“ rekao je Brown za The Independent.
IAU je kroz Ramasamyja Venugopala, koordinatora za štampu, podsetila da su naučne klasifikacije rezultat međunarodnog konsenzusa i dokaza, ali i da se mogu promeniti ako se pojavi značajno novi dokazni okvir.
Pluto's 'heart' is captured by NASA’s New Horizons spacecraft in July 2015 (NASA/JHUAPL/SwRI)
Drugi stručnjaci, poput Adama Franka s Univerziteta Rochester, ističu da je važna naučna pozadina brisanja „planetskog“ statusa — Pluton je deo spoljnih, građevinskih ostataka formiranja planeta. Bill McKinnon i drugi ukazuju da Pluton ispunjava mnoge geofizičke kriterijume: okrugao je, ima atmosferu, aktivnu geologiju i pet meseca.
Šta kaže geologija i geofizika? Mnogi koji podržavaju tzv. geološko/geofizičku definiciju planete tvrde da bi kriterijum trebao biti sposobnost tela da razvije sopstvenu aktivnu geologiju. Adeene Denton, koja je radila na istraživanjima Plutonovog "srca" (Tombaugh Regio), smatra da taj pristup ima smisla, dok drugi ističu praktične probleme: ako Pluton postane planeta, onda bi možda trebalo priznati i sve ostale patuljaste planete, što bi dramatično povećalo broj planeta u udžbenicima.
Fakti o Plutonu
NASA scientists sent an unmanned spacecraft to fly by Pluto in 2015, capturing images of its icy mountains (Getty)
Pluton je otkriven 1930. godine od strane Clydea Tombaugha, a ime mu je predložila 11-godišnja devojčica Venetia Burney. Prethodno je dugo bio smatran devetom planetom Sunčevog sistema. Njegov prečnik je oko 2.377 km (~1.477 milja). Istraživanja misije New Horizons pokazala su da Pluton ima složenu geologiju: moguće je prisustvo podzemnog okeana, jasno izraženo „srce" (Tombaugh Regio), aktivne površinske procese i ledene planine visoke i do oko 3.300 m (~11.000 ft).
IAU je do sada formalno priznala nekoliko patuljastih planeta — među njima Pluton, Eris, Haumea, Makemake i Ceres — ali astronomi smatraju da ih može biti i više od stotinu u Kuiperovom pojasu i šire.
Šta dalje? Bilo kakva promena Plutonovog statusa zahtevala bi međunarodni konsenzus IAU-a i verovatno dodatne naučne argumente. Za sada je takva promena malo verovatna, ali rasprava podseća na to koliko naučna klasifikacija zavisi od ciljeva i kriterijuma koje zajednica postavi.
Zaključak
Za mnoge u javnosti i među naučnicima Pluton je ostao „planeta u srcu“, dok stručno mišljenje ukazuje na to da pitanje zahteva jasnoću u definisanju kriterijuma — geoloških, orbitalnih ili nekog kompromisa. Rasprava koju je podstakao Jared Isaacman još jednom je vratila fokus na pitanje kako najbolje kategorizovati raznovrsne svetove u našem Sunčevom sistemu.
Izjave i podaci su preuzeti iz razgovora i izjava objavljenih u medijima, uključujući The Independent i saopštenja IAU-a.
Pomozite nam da budemo bolji.
