Sažetak: Predstojeći samit Trump–Si mogao bi pojačati pažnju na pitanje "nezavisnosti Tajvana". Istorijski, Tajvan je bio pod različitim vlastima — od autohtonih naroda, preko Qing dinastije i japanske kolonizacije do administracije Republike Kine nakon 1949. Iako Tajvan u praksi funkcioniše kao nezavisna država (vlast, vojska, pasoši, valuta), većina država ga formalno ne priznaje, dok Kina tvrdi pravo na ujedinjenje i nije isključila upotrebu sile. Formalna promena statusa zahtevala bi ustavni amandman, široku parlamentarnu većinu i referendum.
Šta Znači „Nezavisnost Tajvana“ — Da Li Je Tajvan Već Nezavisan i Šta Donosi Samit Trump–Si?
FILE PHOTO: A Taiwan flag flutters in Keelung, as China conducts "Justice Mission 2025" military drills around Taiwan, in Keelung, Taiwan, December 30, 2025. REUTERS/Ann Wang/ File Photo
Predstojeći susret američkog predsednika Donalda Trumpa i kineskog predsednika Si Đinpinga u Pekingu mogao bi da stavi pitanje "nezavisnosti Tajvana" u fokus diplomatskih razgovora. U nastavku pratite sažet pregled istorije, međunarodnog statusa i pravnih prepreka koje određuju šta termin "nezavisnost Tajvana" zapravo znači.
Istorija ostrva i zvanično ime danas
Ostrvo, ranije poznato kao Formoza, bilo je dom autohtonih naroda hiljadama godina. U 1600-im godinama Holanđani i Španci su kratko vladali delovima ostrva. Dinastija Qing je 1684. uključila Tajvan u provinciju Fujian, a 1885. ga proglasila posebnom provincijom.
Nakon poraza Qing dinastije u ratu s Japanom, Tajvan je 1895. postao japanska kolonija. Po završetku Drugog svetskog rata 1945. ostrvo je prešlo pod upravu Vlade Republike Kine (ROC). Posle građanskog rata u Kini, 1949. se vlada Republike Kine povukla na Tajvan i premestila prestonicu u Tajpej. Formalno ime administracije na ostrvu i dalje je Republika Kina.
Međunarodni status
Decenijama su i Peking i Tajpej tvrdili da predstavljaju legitimnu kinesku vladu, ali 1971. Narodna Republika Kina (NRK) je preuzela sedište "Kine" u Ujedinjenim nacijama (Rezolucija 2758). Danas samo oko 12 država održava pune diplomatske veze sa Tajpejom, uglavnom manje države kao što su Beliz i Tuvalu.
Većina velikih zapadnih država i saveznika SAD održava neformalne, ali bliske odnose s Tajvanom: priznaju tajvanske pasoše, imaju de facto predstavništva i razmenu trgovine i tehnologije. SAD su 1979. formalno prekinule diplomatske veze sa Tajpejom, ali američki zakon (Taiwan Relations Act) obavezuje SAD da omoguće Tajvanu sredstva za odbranu. Zvanična američka politika formalno ne zauzima stav o suverenitetu Tajvana kroz doktrinu "Jedna Kina".
Da li je Tajvan već nezavisan?
Tajvan bira svoje lidere, ima sopstvenu vladu, vojsku, pasoše i valutu — zato u praksi (de fakto) funkcioniše kao nezavisna država, iako većina zemalja to ne priznaje formalno (de jure). Vlada u Tajpeju smatra da je Republika Kina suverena i da NRK nema legitimno pravo da je predstavlja.
Da li bi Taipej mogao proglasiti "Republiku Tajvan"?
Formalna promena imena ili proglašenje nove države ne bi moglo da se ostvari jednostavnom predsedničkom izjavom. Potreban je ustavni amandman koji bi predložio parlament, zatim široka podrška (u praksi zahtevano uporedo glasanje i visok procenat podrske — u tekstu se pominje prag od 75% poslanika) i konačno referendum. Politička podeljenost na ostrvu — sa Demokratskom progresivnom partijom (DPP) na vlasti i snažnom opozicijom Kuomintanga (KMT) — dodatno otežava takav potez.
Stav predsednika Tajvana
Predsednik Lai Čing-te (Lai Ching-te) je pre izbora govorivši o "praktičnom radu za nezavisnost" rekao da pod tim smatra da je Tajvan već nezavisan u praksi. Od stupanja na dužnost 2024. izražava stav da Republika Kina i Narodna Republika Kina "nisu međusobno podređene", što Peking tumači kao promovisanje separatisitičke agende.
Kineski pravni okvir i rizik upotrebe sile
2005. kineski parlament je usvojio Zakon o sprečavanju secesije (Anti-Secession Law) koji NRK tumači kao pravni osnov za upotrebu sredstava, uključujući i silu, ako Tajvan proglasi nezavisnost ili ako se prema Pekingu iscrpe mogućnosti za mirno ujedinjenje. Tekst zakona je donekle neodređen i ne daje jasne proceduralne detalje.
Zaključak: Pitanje "nezavisnosti Tajvana" kombinuje istorijske tvrdnje, međunarodnu diplomatiju i rizik vojnog okršaja. Dok Tajvan funkcioniše kao de fakto država, formalna promena statusa ostaje složena, politički osetljiva i potencijalno opasna tema u odnosima Pekinga, Vašingtona i samog Tajvana.
Pomozite nam da budemo bolji.
