Poseta Cheng Li-wun Pekingu ponovo je pokrenula debatu da li Tajvan treba da se oslanja na vojnu zaštitu SAD ili na smirivanje tenzija kroz dijalog sa Kinom. Rat u Iranu povećava bojazan da bi SAD mogle biti raspršene i manje posvećene Indo-Pacifiku. DPP zagovara jačanje veza sa SAD i povećanje odbrambenih ulaganja, dok KMT promoviše angažman s Kinom kao put ka smanjenju rizika. Ishod Chengine posete ostaje neizvestan i verovatno neće trajno promeniti odnose između Taibeja i Pekinga.
Oružje ili Dijalog? Cheng Li-wun U Pekingu Pokreće Novi Preispit O Bezbednosti Tajvana
US and Taiwan flags fly outside the National Chung-Shan Institute of Science and Technology (NCSIST) in Taoyuan on March 30. - I-Hwa Cheng/AFP/Getty Images
Tokom Qingming praznika, dok su porodice na Tajvanu posećivale grobove predaka i okupljale se za porodične ručkove, ponovo se otvorila dobro poznata rasprava: treba li ostrvo više da se oslanja na SAD za bezbednost ili da smiri tenzije putem dijaloga s Kinom?
Zašto je poseta značajna
Cheng Li-wun, vatrena predsednica opozicione stranke Kuomintang (KMT), otputovala je u Peking na šestodnevnu posetu koja bi mogla da uključi istorijski susret sa kineskim liderom Xi Jinpingom. Ako do susreta dođe, to bi bio prvi zvanični susret predsednika KMT-a i vrhovnog kineskog lidera u deceniji.
Međunarodni kontekst i bezbednosne brige
Rat u Iranu pojačava strahovanja da bi Sjedinjene Države mogle biti raspršene kroz više konflikata, što bi smanjilo njihovu sposobnost da održavaju pritisak u Indo-Pacifiku. Kašnjenja u isporukama oružja, istrošenost zaliha i transakcioni pristup administracije dodatno podstiču neizvesnost među partnerima i saveznicima.
Chinese People's Liberation Army (PLA) soldiers fire a rocket into the air as they conduct military drills on Pingtan island, in eastern China's Fujian province, the closest point to Taiwan, on December 30, 2025. - Adek Berry/AFP/Getty Images
Unutrašnja politička podela na Tajvanu
Predsednica Vlade Lai Ching-te predložila je paket od 40 milijardi dolara za jačanje odbrane, ali je plan zaglavio u skupštini koju kontroliše opozicija. DPP favorizuje produbljivanje veza sa SAD i ulaganja u odvraćanje; KMT, pod vođstvom Cheng, ističe smanjenje tenzija s Kinom kao način za smanjenje rizika od sukoba.
"Rat preko tjesnaca nije sudbina," izjavila je Cheng, opisavši posetu kao pokušaj smirivanja napetosti.
Praktične implikacije i rizici
Peking svakodnevno koristi vojne prelete i manevre u blizini Tajvana, dok istovremeno pokušava da utiče na javno mnjenje na ostrvu putem dezinformacija i političkih kampanja. KMT prihvata '1992. konsenzus' kao osnov za razgovor, dok DPP to odbacuje, pa su direktne komunikacije između Pekinga i vlade na Tajvanu ograničene.
Kako birači vide situaciju
Mnogima, naročito mlađim Tajvancima, obećanja Pekinga deluju nepoverljivo nakon događaja u Hongkongu. Većina stanovništva podržava očuvanje statusa quo i izbegavanje konflikta, ali stavovi o tome kojim putem ići ostaju podeljeni.
Šta konkretno Cheng može postići u poseti ostaje neizvesno: čak i ako dođe do privremenog smirivanja tenzija, analitičari upozoravaju da to verovatno neće promeniti osnovne ciljeve Pekinga. Poseta će, međutim, jasno pokazati kako KMT nastoji da balansira između domaće politike i međunarodnih očekivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
