Kineska uloga kao mogućeg posrednika u sukobu SAD i Irana došla je u fokus pred Trampovu posetu Pekingu, nakon dolaska iranskog ministra spoljnih poslova Abbasa Aragčija. Peking ima diplomatske veze i sa Teheranom i sa Vašingtonom, ali će verovatno tražiti ustupke ukoliko želi da pritisne Iran. Glavni motivi Kine su stabilnost globalnog tržišta energije i zaštita sopstvenih ekonomskih interesa.
Može Li Kina Naterati Iran Na Mirovni Sporazum? Samo Uz Ustupke
Iranian Foreign Minister Abbas Araghchi, left, is greeted by his Chinese counterpart Wang Yi in Beijing, Wednesday, May 6, 2026. - Cai Yang/Xinhua/AP
Poseta Pekingu iranskog šefa diplomatije Abbasa Aragčija, samo nekoliko dana pre očekivane posete Donalda Trampa, ponovo je pokrenula pitanje: može li Kina postati posrednik u sukobu između SAD i Irana — i po kojoj ceni?
Zašto je Peking u centru pažnje
Kina je decenijama gradila bliske političke i ekonomske veze s Iranom, zasnovane na zajedničkim tenzijama sa SAD i energetskim interesima. Istovremeno, Peking ima otvoren kanal prema Vašingtonu i direktan pristup pri vrhu, što mu daje mogućnost da deluje kao posrednik, naročito uoči sastanka lidera Si Đinpinga i Donalda Trampa.
Šta Kina može ponuditi i šta očekuje zauzvrat
Kineski lideri, uključujući Si Đinpinga, publicirali su okvirne predloge za mir i javno pozivali na prekid vatre. Pekingu odgovara stabilnost zbog rizika po energiju i izvozno orijentisanu ekonomiju. Međutim, očekivano je da bi Peking za svaki veći pritisak na Iran tražio konkretne ustupke — trgovinske, strateške ili političke — posebno u oblastima poput velikih kupovina američkih poljoprivrednih proizvoda ili aviona.
Chinese Foreign Minister Wang Yi, second right, talks to his Iranian Counterpart Abbas Araghchi, left, during the bilateral meeting in Beijing, Wednesday, May 6, 2026. - Cai Yang/Xinhua/AP
Granice kineskog uticaja
I pored bliskih veza, analitičari upozoravaju da Kina možda nema dovoljnu moć da natera Teheran da prihvati sve američke zahteve. Peking je osetljiv na sopstvene energetske potrebe — iako crpi značajne zalihe, uvođenje dugotrajnog sukoba iscrpljuje resurse i podiže troškove. Takođe, Kina ne želi da potpuno prekine strateške odnose sa Iranom bez jasnih kompenzacija od SAD.
Ekonomija i pritisci
Tokom sukoba, Kina je nastavila kupovine iranske nafte (preko milion barela dnevno), što joj daje ekonomsku polugu, ali i dovodi Peking u sukob sa američkim sankcijama. SAD su uvele mere protiv kineskih firmi koje kupuju iransku naftu, dok je Peking ponekad zauzimao stav protiv primene tih sankcija na domaće kompanije.
Mogući scenariji
Najverovatnije: Kina pokušava da posreduje, ali traži kompenzacije. Manje verovatno: Peking snažno prisili Iran bez konkretnih ustupaka iz SAD.
Ukratko, Kina može biti ključni posrednik ako iz pregovora izađe sa jasnim dobitcima — ali ostaje neizvesno koliko će rizika biti spremna da preuzme kako bi naterala Iran na značajnije ustupke.
Napomena: Članci o spoljnoj politici i energetici brzo se razvijaju; podaci o obimu kineskih uvoza i sankcijama mogu se promeniti.
Pomozite nam da budemo bolji.
