Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je sada prilika za okončanje sukoba sa SAD jer, po njegovim rečima, Teheran stoji u jačoj poziciji. On je branio junsku deklaraciju kao dokument koji ne predstavlja kapitulaciju, dok tvrdolinijaši u zemlji kritikuju sporazum. SAD najavljuju pojačane ekonomske sankcije, Kina poziva na diplomatsko rešenje, a region ostaje napet zbog blokade Hormuškog moreuza i novih sankcija Hezbolahu.
Iranski predsednik poziva na okončanje rata: 'Sada smo u poziciji snage'
A handout picture of Iranian President Masoud Pezeshkian during a meeting in Tehran on May 23, 2026 (-)
Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je u petak da je došlo vreme za okončanje višemesečnog sukoba sa Sjedinjenim Državama, navodeći da Teheran trenutno stoji u jačoj poziciji u odnosu na Vašington.
Pregovori između dugogodišnjih rivala i dalje su zamrznuti, dok je rat koji su u februaru pokrenule SAD i Izrael zapeo u ćorsokaku. Teheran drži Hormuški moreuz delimično zatvorenim, a SAD sprovode pomorsku kontrablokadu protiv Irana.
„Bolje je da sada dovedemo rat do kraja, dok smo u stanju snage i dostojanstva“, rekao je Pezeškijan tokom susreta sa lekarima.
Prema njegovim rečima, ceo svet priznaje iransku "pobedu" i ističe da su SAD napadale škole, bolnice i civilnu infrastrukturu, što je, kako je naveo, dodatno narušilo američki međunarodni ugled.
Pezeshkijan je branio memorandum o razumevanju postignut sa SAD u junu, tvrdeći da dokument ne sadrži klauzule koje ukazuju na kapitulaciju i da su obaveze pretežno na strani suprotne strane.
Njegove izjave usledile su nedelju dana nakon što je iranski vrhovni vođa Mojtaba Khamenei, kako je saopšteno, odobrio sporazum uprkos „različitim stavovima“.
Unutrašnje i međunarodne reakcije
Hardlajn zakonodavci u iranskom parlamentu kritikovali su vladu i optužili je za ustupke, naročito u vezi sa mogućim ponovnim otvaranjem Hormuškog moreuza. Prema izveštajima američkih medija, američka mornarica organizovala je i štitila tajne konvoje tankera kroz južni deo moreuza, omogućivši izvoz između 5 i 10 miliona barela nafte dnevno.
U SAD je najavljeno zaoštravanje ekonomskih sankcija protiv Irana, što je izazvalo oštre kritike iz Teherana. Iransko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je plan "ekonomskim terorizmom", dok je američki državni sekretar za finansije Skot Besent najavio da će sankcije težiti rušenju iranskog režima, nagoveštavajući prelaz administracije ka ekonomskom pritisku umesto direktnih vojnih operacija.
Kina je osudila unilateralne sankcije i pozvala na diplomatsko rešenje; portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova izjavio je da "sankcije i pritisak neće pomoći". Očekuje se da će pitanje Irana biti tema tokom planirane posete predsednika Kine Si Đinpinga Beloj kući 24. septembra.
Sjedinjene Države su takođe uvele nove sankcije protiv libanske organizacije Hezbolah, navodeći da deluje u službi iranskog režima pod komandom Iranske revolucionarne garde. Hezbolah je uzvratila izjavom da je "nepravdane sankcije neće odvratiti" od puta otpora i nastavlja akcije protiv Izraela. Istovremeno, Vašington posreduje u direktnim pregovorima između Izraela i Libana kako bi se smanjile tenzije nakon raketnih napada Hezbolaha.
Situacija ostaje napeta i neizvesna: ključna pitanja su da li će junski memorandum dovesti do trajne deeskalacije i kako će kombinacija ekonomskih sankcija i diplomatskih napora uticati na dalji tok sukoba u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
