Iran Ponovo Pokrenuo Sukob: Zašto Je Pauza Okončana i Koji Su Sukcesivni Rizici

Iran je prekinuo višednevni period relativne smirenosti na Bliskom istoku lansiranjem iznenadnog napada koji su SAD opisale kao "iznenađujući". Umesto da uzvrati neposrednom američkom udaru, Teheran je sam preuzeo inicijativu, pokazujući veću spremnost da vojnom silom oblikuje dalji tok sukoba prema sopstvenim uslovima.

Šta se dogodilo i zašto je važno

Napad Irana usledio je ubrzo nakon sastanka izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i američkog predsednika Donalda Trumpa u Vašingtonu. Analitičari ocenjuju da je bombardovanje moglo služiti i kao signal povezan sa tom posetom. Satima pre sastanka, izraelski ministar odbrane Israel Katz je rekao da je Izrael želeo da gađa iransku energetsku infrastrukturu, ali da ga je administracija SAD odvratila od takvog poteza.

„Izgleda da se temeljno promenio iranski pristup, naročito u pogledu spremnosti da inicira udar ako to smatra jedinim održivim rešenjem,“ napisao je istraživač Hamid Reza Azizi.

Odgovor SAD i Saudijske Arabije

Satima nakon iranskog napada u Jordanu, američke i saudijske snage izvele su zajedničke vazdušne udare na milicije koje podržava Iran u Iraku. US Central Command je operaciju u Iraku predstavio kao odgovor na više od 30 napada dronovima u prethodna 72 sata protiv američkih snaga i saudijske energetske infrastrukture, a ne kao direktnu odmazdu za pojedinačni incident.

US President Donald Trump, right, meets Israeli Prime Minister Benjamin Netanyahu at White House on Tuesday. - Maâayan Toaf/GPO/Anadolu/Getty Images

Posledice su jasne: sukob se širi — Saudijska Arabija je sada aktivnije angažovana jer se suočava sa pretnjama na više frontova: Hutiji u Jemenu, iranskim milicijama u Iraku i direktnim pritiscima od strane Irana.

Iranski motivi: Hormuz kao strateška crvena linija

U intervjuu za iransku državnu televiziju, zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Gharibabadi jasno je stavio do znanja da Teheran ne namerava da popusti kada je u pitanju suverenitet i uticaj nad Hormuškim moreuzom. Po njegovim rečima, pokušaji Omana i SAD da uspostave alternativnu pomorsku rutu smatraju se "crvenom linijom" koja bi umanjila iransku kontrolu nad moreuzom.

Iz perspektive Teherana, povratak predratnog režima u Hormuzu značio bi gubitak ključne strateške prednosti — zato je, prema Gharibabadiju, povratak na status quo neprihvatljiv.

Damage at a site belonging to Iraq's Popular Mobilization Forces (PMF) following airstrikes that the PMF said were carried out by US and Saudi forces, in Bartella, Nineveh province, Iraq, on Wednesday. - Khalid Al-Mousily/Reuters

Šire implikacije i izbor za Zapad

Analitičari upozoravaju da percepcija američke pauze kao znak „strateške slabosti“ može pokrenuti ciklus pojačane eskalacije: Iran bi mogao nastaviti da pojačava pritisak kako bi nametnuo nove troškove, dok SAD i njihovi saveznici rizikuju da budu uvučeni u produženi sukob ili da pristanu na određene ustupke kako bi izbegli dalju destabilizaciju pomorskih i energetskih ruta.

Centralna dilema za Vašington i njegove partnere je jednostavna, ali teška: pokušati pregovarati i kompromitovati neke iranske zahteve — posebno u vezi sa Hormuzom — ili prihvatiti rizik produženog sukoba sa rastućim napadima na pomorsku plovidbu, energetsku infrastrukturu i trgovinske rute.

Ključni izvori i autori izveštaja: izjave iranskih zvaničnika (Kazem Gharibabadi), komentari istraživača Hamida Reze Azizija i Dannyja Citrinowicza, izveštaji US Central Commanda, te izveštaji o udarima na lokacije povezanе sa Iračkim Popularnim Mobilizacionim Snagama (PMF).

Autor i saradnici: Aida Karimi, Eyad Kourdi, Dana Karni, Mohammed Tawfeeq i Tal Shalev.