Ko zapravo donosi odluke u Iranu tokom rata sa SAD? Vojni vrh, Hormuz i podela vlasti

Teheran — Dok Vašington prikazuje iransko rukovodstvo kao zbunjeno i razdeljeno, domaći vojni i bezbednosni krugovi nastoje da pokažu jedinstvo, posebno povodom kontrole nad Tjesnacem Hormuz. Zatečena višemesečnim sukobom sa SAD, iranska vlast se zvanično zalaže za čvrstu poziciju u ovom strateškom prolazu, uprkos pritiscima i međunarodnim incidentima.

Optužbe i kontrareakcije

„Niko ne zna ko je na čelu, pa čak ni oni“, rekao je američki predsednik Donald Trump krajem aprila, opisujući haos u iranskom vrhu nakon atentata na više visokih zvaničnika.

Iranske vlasti takav prikaz kategorički odbacuju, ističući da su nacionalne bezbednosne odluke koordinisane, a da je kontrola prometa kroz Tjesnac Hormuz strateški prioritet. U zvaničnim izjavama fokus je na vojnoj spremnosti i otuđenim diplomatskim ponudama koje su, po Teheranu, bile nepravedno narušene od strane Vašingtona.

Kontrola Tjesnaca Hormuz

Poslednjih nedelja zabeleženi su napadi na nekoliko tankera i trgovačkih brodova u prolazu. Iran tvrdi da neće dozvoliti da brodovi koriste južni put blizu Omana umesto severnog prolaza kroz vode koje Teheran smatra svojim teritorijalnim. Kazem Gharibabadi, zamenik ministra spoljnih poslova za pravna i međunarodna pitanja, izjavio je da je Iran tokom razgovora u Omanu ponudio „treću rutu“ kao kompromis, ali da predlog do sada nije razrešio krizu.

Ko su ključni igrači

• Ahmad Vahidi — komandant IRGC, jedan od najistaknutijih vojnih lidera u trenutnoj krizi.
• Ali Abdollahi — šef zajedničkog ratnog štaba, blisko uključen u planiranje operacija oko Hormuza.
• Ali Azmaei — novi komandant IRGC Mornarice, fokusiran na konsolidaciju pomorskih pozicija.
• Mohammad Bagher Zolghadr — sekretar Vrhovnog Nacionalnog Saveta Bezbednosti, deluje kao glavni institucionalni koordinator; pregovore smatra prihvatljivim samo iz povoljnih vojnih pozicija.
• Masoud Pezeshkian — predsednik vlade, zagovara diplomatiju i upravljanje ekonomijom, ali ima slabiji uticaj u odnosu na vojno-bezbednosne elite.
• Abbas Araghchi — ministar spoljnih poslova, fokusiran na diplomatsku liniju i optužbe prema SAD za kršenje dogovora.
• Mohammad Bagher Ghalibaf — predsednik parlamenta i glavni pregovarač, koristi svoje iskustvo iz IRGC i državnih funkcija.

Ustavna najviša vlast nominalno pripada vrhovnom vođi; posle smrti Ajatolaha Alija Khameneija, mantija je, prema izvorima u tekstu, prešla na njegovog sina Mojtabu Khameneija, koji ima podršku vojnо-bezbednosne elite, ali ne i istu autoritet kao otac. Hardlinerske frakcije, uključujući Front Paydari pod vođstvom Saeeda Jalilija, snažno se protive ustupcima SAD i utiču na državni narativ, posebno preko državnih medija.

Unutrašnja dinamika i posledice

Dok civilne institucije i pojedini ministri zagovaraju diplomatska rešenja, dominantan vojni blok bira nastavak pritiska u Hormuzu. U poslednjoj nedelji sukoba, prema izveštajima iz teksta, poginulo je najmanje 30 civila, a napadi su pogodili 11 provincija širom Irana, što dodatno zaoštrava unutrašnju politiku i stav javnosti.

Šta sledi?

U kratkom roku verovatno sledi dalja diplmatska i vojna tenzija oko plovnih pravaca i ratnih škola mišljenja unutar iranskog establišmenta. Ključno će biti da li pregovarači kao Ghalibaf i Araghchi uspeju da na temelju vojne pozicije obezbede ustupke ili da li tvrdi sektori nametnu dugoročniju konfrontaciju sa SAD.