Napetosti u Tajvanskom moreuzu: Ključni trenuci u odnosima SAD, Kine i Tajvana (1949–2025)

Uvod: Ovaj hronološki pregled donosi najvažnije događaje u odnosima Sjedinjenih Država, Kine i Tajvana od 1949. do 2025. godine. Tema ostaje jedna od ključnih tačaka globalne bezbednosti: status demokratski uređenog Tajvana koji Peking smatra svojom pokrajinom, dok Tajpej to odbacuje.

Hronologija ključnih događaja

1949 - Komunisti pod vođstvom Mao Zedonga preuzimaju vlast u Pekingu nakon poraza vlade Republike Kine na čelu sa Chiang Kai-shekom u građanskom ratu; vlada Republike Kine povlači se na Tajvan.

1950 - Tokom Korejskog rata Tajvan postaje bliski saveznik SAD. Američka flota raspoređuje se u Tajvanskom moreuzu kako bi se odvratila moguća invazija sa kopna.

1954–1955 - Prva kriza u Tajvanskom moreuzu: Peking pokreće artiljerijske napade na ostrvske enklave pod kontrolom Tajpeja; neke enklave padaju, a civilno stanovništvo i vojne snage premeštaju se na glavni otok.

1958 - Druga kriza u Tajvanskom moreuzu: Višemesečno granatiranje ostrva Kinmen i Matsu. Tajvan, uz podršku oružjem iz SAD, uzvraća, a Kina ne uspeva da zauzme ostrva.

1979 - SAD formalno priznaju politiku "Jedne Kine" i uspostavljaju diplomatske veze sa Pekingom, prekidajući zvanične veze sa Tajpejem. Iste godine Kongres SAD donosi Taiwan Relations Act, kojim se predviđa američka pomoć Tajvanu u odbrani.

1982 - Administracija predsednika Ronalda Reagana usvaja "Šest uveravanja" za Tajvan, uključujući obećanje da se Zakon o odnosima sa Tajvanom neće menjati.

1995–1996 - Porast tenzija: Poseta predsednika Tajvana Lee Teng-huija SAD 1995. i prvi direktni predsednički izbori na Tajvanu 1996. U odgovoru, Peking ispaljuje projekte u blizini ostrva; SAD šalju nosače aviona u region.

2000 - Chen Shui-bian (DPP) pobedjuje na izborima, prvi put mirnom izbornom smenom vlasti menja se politička garnitura na Tajvanu.

2005 - Peking usvaja Zakon protiv secesije, kojim formalno zabranjuje pokušaj otcepljenja. U aprilu iste godine održan je prvi sastanak na visokom nivou između lidera KMT-a i Komunističke partije Kine od 1949. godine.

Solider miniatures are seen in front of displayed Chinese and Taiwanese flags in this illustration taken, April 11, 2023. REUTERS/Dado Ruvic/Illustration

2008 - Ma Ying-jeou (KMT) postaje predsednik i pokreće razmenu i ekonomsko zbližavanje sa Kinom, uključujući direktne letove i sporazume u turizmu i trgovini.

2016 - Tsai Ing-wen (DPP) osvaja predsedničke izbore; Beijing prekida zvanične kontakte sa Tajvanom u znak protesta. U decembru iste godine tada izabrani predsednik SAD Donald Trump direktno razgovara telefonom sa Tsai, što je neuobičajen diplomatski čin.

2018 - Administracija Trump potpisuje zakon koji ohrabruje posete visokih zvaničnika između SAD i Tajvana, što dodatno zaoštrava odnose sa Kinom.

Jul 2022 - Telefonski razgovor između predsednika SAD Joea Bidena i kineskog lidera Xi Jinpinga u kojem Biden ističe kontinuitet američke politike i protivljenje jednostranim promenama statusa quo.

Avgust 2022 - Poseta predsednice Predstavničkog doma SAD Nancy Pelosi Tajpeju izaziva oštre reakcije Pekinga i seriju vojnih vežbi oko ostrva.

April 2023 - Kina održava trodnevne vojne manevre nakon susreta predsednice Tsai Ing-wen sa tadašnjim predsednikom Predstavničkog doma SAD Kevinom McCarthyjem.

Maj 2024 - Nakon inauguracije Lai Ching-tea za predsednika Tajvana, Peking započinje tzv. "kaznene" vojne vežbe, navodeći da su odgovor na separatističke aktivnosti.

Decembar 2025 - Administracija Donalda Trumpa odobrava paket vojne pomoći Tajvanu vredan oko 11 milijardi dolara, što izaziva najopširnije kineske vojne vežbe oko ostrva do tada, sa ciljem demonstracije sposobnosti Pekinga da preseče spoljnu podršku u slučaju konflikta.

Širi kontekst i značenje

Od 1979. ključni elementi američke politike ostaju Taiwan Relations Act i "Šest uveravanja", koji balansiraju između priznanja Pekinga i obaveze pomoći Tajvanu u odbrani. Peking, sa svoje strane, kontinuirano nudi rešenja kao što su "jedna država, dva sistema" i politike mirnog ujedinjenja, ali je spreman i na vojne demonstracije sile kada proceni da su ugroženi njegovi interesi.

Zaključak: Odnosi između SAD, Kine i Tajvana kontinuirano su izvor regionalnih i globalnih tenzija. Diplomatija, vojne vežbe i prodaja oružja ostaju glavne poluge koje oblikuju situaciju u Tajvanskom moreuzu.