Skupština u Prištini raspuštena je jer nije izabran predsednik parlamenta do roka koji je odredio Ustavni sud (28. april, ponoć). Odluka je posledica bojkota opozicije, koji vlast opisuje kao antiinstitucionalnu blokadu, dok opozicija uzvraća optužbama na račun Kurtija. Vanredni parlamentarni izbori biće održani u predviđenom roku, a politička scena ostaje polarizovana.
Kriza u Prištini: Skupština Raspuštena — Predstoje Novi Vanredni Izbori
Getty © Anadolu / Contributor
Skupština u Prištini raspuštena je nakon što nije izabran predsednik parlamenta, pa su, po odluci Ustavnog suda, raspisani vanredni parlamentarni izbori, izveštava RTS.
izjavila je u ponoć predsednica Skupštine Albulena Haxhiu."Nažalost, na osnovu odluke Ustavnog suda, Skupština je raspuštena, a izbori će biti održani u predviđenom roku",
Ustavni sud u Prištini dao je novoj Vladi i parlamentu, predvođenim pokretom Samoopredeljenje, rok do 28. aprila u ponoć da izaberu predsednika Skupštine. Poslanici opozicije poslednja dva dana bojkotovali su zasedanja i onemogućili izbor, zbog čega rok nije ispoštovan.
Albin Kurti je ponašanje opozicije opisao kao nedržavno i antiinstitucionalno, optuživši protivnike da namerno blokiraju rad institucija i opstruiraju rad Vlade, kao i da ne poštuju izborne rezultate od 28. decembra. Opozicija, s druge strane, tvrdi da Kurti ne želi saradnju, već nameće pokornost političkim subjektima i da proces izbora predsednika sprovodi bez prisustva opozicionih poslanika.
Nategnuta politička situacija dodatno se zaoštrila početkom aprila, kada je, po isteku mandata, predsednica države Vjosa Osmani privremeno predala dužnost predsednici Skupštine Albuleni Haxhiu, čime je, kako ocenjuju analitičari, ključna vlast (Vlada, Parlament i Predsedništvo) došla pod snažan uticaj pokreta Samoopredeljenje.
Kriza institucija na Kosovu i Metohiji traje od februara prošle godine, nakon izbora u kojima Samoopredeljenje nije imalo dovoljan broj poslanika za samostalno formiranje Vlade. Proces konstituisanja novog saziva protegao se mesecima, dok Vjosa Osmani nije raspisala nove izbore pred kraj godine.
Na predsedničko-parlamentarnim izborima 28. decembra, pokret Samoopredeljenje je osvojio oko 51% glasova albanskog biračkog tela, što mu je omogućilo povratak na vlast. Ipak, nemogućnost izbora predsednika parlamenta dovela je do novog političkog zaokreta i raspisivanja vanrednih izbora koji će biti održani u skladu sa rokovima propisanim odlukom Ustavnog suda.
Šta sledi: raspisivanje i organizacija novih vanrednih parlamentarnih izbora, politička kampanja i dalje polarizovanje javnosti između vlasti i opozicije, te mogućnost dodatnih pritisaka međunarodnih i regionalnih aktera na političke strane.
Pomozite nam da budemo bolji.
