Rekordna militarizacija: Pet grafikona koji otkrivaju kako svet troši 2,88 biliona USD na vojsku u 2025.

Prema najnovijem izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), globalna vojna potrošnja dostigla je 2025. godine 2,88 biliona USD, što je rast od 2,9% u odnosu na prethodnu godinu. To je približno 350 USD po stanovniku planete.

Glavni faktori i najveći potrošači

Pet najvećih potrošača u 2025. su SAD (954 mlrd USD), Kina (336 mlrd USD), Rusija (190 mlrd USD), Nemačka (114 mlrd USD) i Indija (92 mlrd USD) — zajedno čine 58% svetske vojne potrošnje. SAD troše više nego narednih šest zemalja zajedno, a od 1949. do danas američka vojna potrošnja iznosi najmanje 53,5 biliona USD (oko 51,5% od globalnog totalnog iznosa).

Istorijski trendovi

Vojna potrošnja je varirala u skladu sa ratnim i mirnim periodima: posleratni skok u ranim 1950-im (Korejski rat), rast tokom 1960-ih (Vijetnamski rat) i vrhunac krajem 1980-ih tokom Hladnog rata (oko 1,7 biliona USD 1988.). Pad je usledio početkom 1990-ih, dok su poslovi posle 11. septembra i dugo trajući konflikti doveli do novog rasta koji je 2009. prešao 2 biliona USD. Posle 2014. i aneksije Krima, evropski izdaci su porasli — od 2016. su se gotovo udvostručili, pri čemu je istočna Evropa zabeležila povećanje od 173%.

Rast u poslednjoj deceniji

Od 2016. do 2025. globalni izdaci porasli su sa 1,69 biliona USD na 2,88 biliona USD — rast od 41%. Međutim, tempo rasta nije jednak svuda: dok neke države troše nekoliko hiljada dolara po stanovniku, velika većina sveta ostaje ispod 100–500 USD po glavi.

Po glavi stanovnika

Najveći izdaci po glavi stanovnika beleže: Katar (porast sa 1.231 USD 2006. na 5.428 USD 2022., +340%), Izrael (1.360 → 5.108 USD, +276%) i Norveška (1.080 → 3.040 USD, +181%). U relativnim procentima najveći rast beleži Ukrajina (+3.387%), sa 63 USD po stanovniku 2006. na 2.197 USD 2025., što odražava dugotrajni konflikt sa Rusijom.

Trgovina oružjem i odbrambena industrija

U periodu 2016–2025. vrednost svetske trgovine oružjem iznosila je oko 295 milijardi USD. SAD su najveći izvoznik oružja (39% tržišta; ~115 mlrd USD), zatim Rusija (13%; ~40 mlrd USD), Francuska (9,3%; ~28 mlrd USD), Kina i Nemačka (po ~5,5%; ~16 mlrd USD svaka).

Između 2020. i 2024. Pentagon je dodelio privatnim firmama oko 2,4 biliona USD u ugovorima — više od polovine diskrecionog budžeta Ministarstva odbrane. Trećina tih sredstava (≈771 mlrd USD) otišla je pet najvećih izvođača: Lockheed Martin, RTX, Boeing, General Dynamics i Northrop Grumman.

Vojna potrošnja vs. društveni izdaci

Al Jazeera je analizirala 137 zemalja i rangirala ih prema tome šta im predstavlja najveći udeo u BDP: 114 zemalja najviše troši na zdravstvo, 14 na obrazovanje, a 9 najviše na vojsku. Povećanje izdvajanja za odbranu obično znači pritisak na javne finansije i može otežati ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalne usluge, osim ako se ne obezbede nove prihodne mere.

Tehnologija i budućnost odbrane

Moderan vojni profil sve više integriše informacionu tehnologiju: dronove, AI‑pomoćnu analitiku, sajber‑kapacitete i autonomne sisteme. Ministarstvo odbrane SAD dodeljivalo je ugovore za razvoj generativne i druge AI tehnologije privatnim kompanijama; izveštaji navode i upotrebu AI‑asistiranih sistema u različitim konfliktima. Ove promene transformišu način ratovanja i postavljaju pitanja o odgovornosti, transparentnosti i međunarodnim pravilima.

Napomena: U tekstu su sačuvani podaci iz izvora kao što su SIPRI i izveštaji relevantnih instituta; u delovima gde su korišćeni termini o upotrebi tehnologije u sukobima, navodi su formulisani neutralno i zasnovani na dostupnim izveštajima.