SIPRI izveštaj pokazuje da je globalna vojna potrošnja porasla za 2,9% u 2025. i dostigla $2,89 biliona, dok je udeo u svetskom BDP porastao na 2,5%. Glavni pokretač rasta bila je Evropa sa skokom od 14%, dok su izdaci SAD pali za 7,5% zbog obustave nove pomoći Ukrajini. SIPRI očekuje da će se rast verovatno nastaviti i u 2026. godini.
SIPRI: Globalna vojna potrošnja porasla 2,9% u 2025. — Evropa pokrenula rast, SAD u padu
FILE PHOTO: Tanks and an armoured vehicle drive in Lebanon, as seen from the Israeli side of the Israel-Lebanon border, in northern Israel, April 25, 2026. REUTERS/Florion Goga/File Photo
STOCKHOLM, 27. april (Reuters) - Globalna vojna potrošnja porasla je za 2,9% u 2025. godini, dosegnuvši $2,89 biliona, pokazuje izveštaj Instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI). Udeo troškova u svetskom bruto domaćem proizvodu porastao je na 2,5% — najviši nivo od 2009. godine.
Prema SIPRI-ju, tri najveća trošca — SAD, Kina i Rusija — zajednički su potrošila oko $1,48 biliona ili 51% ukupne globalne vojne potrošnje.
Pad vojnih izdataka u SAD od 7,5% na $954 milijarde u 2025. objašnjen je time što predsednik Donald Trump nije odobrio novu finansijsku vojnu pomoć Ukrajini. SIPRI podseća da su u prethodne tri godine američki vojni transferi Ukrajini iznosili oko $127 milijardi.
"S obzirom na spektar aktuelnih kriza, kao i dugoročne ciljeve mnogih država u pogledu vojne potrošnje, verovatno je da će ovaj rast nastaviti i kroz 2026. i kasnije,"
SIPRI, međutim, ocenjuje da je pad izdavanja u SAD verovatno privremen: izdaci koje je Kongres odobrio za 2026. već su porasli na više od $1 biliona i mogu porasti do $1,5 biliona u 2027.
Glavni motor globalnog rasta bio je kontinentalni skok u Evropi — rast od 14% na $864 milijarde. Povećanja kod evropskih članica NATO-a doprinela su najvećem godišnjem rastu vojne potrošnje u centralnoj i zapadnoj Evropi od kraja Hladnog rata.
Troškovi Rusije i Ukrajine nastavili su da rastu u četvrtoj godini rata, dok su izdaci Izraela pali za 4,9% na $48,3 milijarde, kako je sukob u Gazi slablo tokom 2025. godine. Izdaci Irana pali su drugi uzastopni put, za 5,6%, na $7,4 milijarde.
Konsekvence i lokalna relevantnost: Povećana globalna vojna potrošnja ukazuje na dugoročnu tendenciju rearmiranja i veće geopolitičke napetosti koje utiču i na bezbednosnu situaciju u regionu Zapadnog Balkana. Veće izdvajanje za odbranu u Evropi i promenljiva američka politika prema pomoći Ukrajini mogu imati indirektne posledice na bezbednosne i političke tokove koji su relevantni i za Srbiju.
(Izveštavanje: Johan Ahlander; uređivanje: Helen Popper)
Pomozite nam da budemo bolji.
