Gaza na raskršću: Hoće li smirivanje na frontovima s Iranom i Libanom otvoriti put eskalaciji?

Gaza City – Dolazak krhkih primirja na frontovima s Iranom i Libanom ostavlja stanovnike Gaze u neizvesnosti: da li će Izrael iskoristiti smirivanje drugde da pojača pritisak na pojas ili će međunarodni pritisak sprečiti novu eskalaciju?

Šta se dogodilo na drugim frontovima

Od 8. aprila traju prekidi vatre između SAD i Irana, nakon perioda američko-izraelskih udara i iranskih odmazdi koji su pogodili i infrastrukturu i američke objekte u regionu. Istovremeno, Izrael i Liban su dogovorili produženje primirja za tri nedelje, uz pregovore koji uključuju pitanje razoružanja Hezbollaha.

Kako to utiče na Gazu?

Analitičari i građani Gaze pominju dve glavne mogućnosti: da smirivanje tenzija na drugim frontovima omogući Izraelu da preusmeri snage i poveća pritisak na pojas, ili da međunarodni akteri – naročito SAD – nastoje da spreče novu široku ofanzivu kako bi se izbeglo širenje rata.

Argumenti za pojačan pritisak na Gazu

Wissam Afifa, istraživač za političke i strateške analize, ocenjuje da odsustvo višefrontne borbe oslobađa izraelsku sposobnost za refokusiranje napora na Gazu. Prema njegovoj analizi, to ne mora značiti odmah potpuni rat, već je verovatnije intenziviranje političkih i bezbednosnih pritisaka „niskog intenziteta“, uz nastavak širenja kontrolnih zona unutar Gaze i stalne zahteve za razoružanjem Hamasa.

Argumenti koji ograničavaju eskalaciju

Afifa takođe ističe balansirajući faktor: međunarodna zajednica, posebno administracija u Vašingtonu, pokazaće spremnost da upravlja eskalacijom kako bi sprečila širenje sukoba. To, smatra on, može ograničiti izbor punog vojnog sukoba, naročito ako su troškovi i političke posledice visoki.

Interactive - Death toll tracker-gaza - APR 23, 2026-1771426868

Stavovi glavnih aktera

Hamas jasno povezuje razoružanje sa uslovima iz prve faze primirja: potpuno izraelsko povlačenje, otvaranje graničnih prelaza i rekonstrukcija Gaze. Portparol Hamasa Hazem Qassem zahteva puna ispunjenja prvih obaveza pre razgovora o oružju i upozorava da smirivanje na drugim frontovima može poslužiti za intenziviranje pritisaka u Gazi.

Izrael je signalizirao spremnost da nastavi vojne operacije ako za to oceni da postoji potreba, dok istovremeno traži razoružanje Hamasa kao ključni uslov za trajnije rešenje.

Međunarodna zajednica, prema sagovornicima iz regiona, preferira upravljanje eskalacijom i postizanje privremenih aranžmana koji sprečavaju širi rat, ali je američka povezanost političkih i bezbednosnih zahteva čini ključnim faktorom u pritisku na obe strane.

Mogući scenariji

Analitičari najčešće navode tri scenarija:

• Prolongirani pregovarački ćorsokak sa delimičnim humanitarnim aranžmanima i ograničenim pritiscima;
• Ograničene vojne operacije i intenzivniji bezbednosni pritisak bez potpune invazije;
• Povratak u široku ofanzivu – manje verovatan zbog troškova i političkih ograničenja, ali moguć ako pregovori propadnu ili pritisci unutar Izraela eskaliraju.

Najvažnije stvari koje treba pratiti

- Stav Hamasa prema razoružanju i spremnost da ga poveže sa drugim političkim zahtevima.
- Sprege između američke politike i regionalnih aktera koji posreduju u dogovorima.
- Potencijal za ograničene ali ciljane izraelske operacije u uslovima smirenih frontova drugde.

Zaključak

Smirivanje na frontovima sa Iranom i Libanom menja regionalnu dinamiku, ali ne otklanja ključne prepreke u Gazi. Dok se strani igrači trude da upravljaju eskalacijom, sudbina Gaze ostaje vezana za pitanje razoružanja Hamasa, uslove rekonstrukcije i sposobnost međunarodne zajednice da nametne ili posreduje održive garancije. Najverovatniji ishod u skorijoj budućnosti je produžen pregovarački zastoj uz povremene probe političkog i vojnog pritiska.

Izvori: razgovori i izveštaji Al Jazeere, izjave regionalnih analitičara i zvaničnika.