Sedam ljudskih otisaka starih oko 115.000 godina pronađeno je na lokalitetu Alathar u Nefud pustinji. Otisci su izuzetno dobro sačuvani zahvaljujući specifičnim muljevitim uslovima i brzom prekapanju sedimentom. Na osnovu starosti, veličine tragova i paleogeografskog konteksta, istraživači veruju da su ih ostavili rani Homo sapiens, koji su lokaciju verovatno posećivali kratko, zbog pijaće vode.
Otkriveni Ljudski Otisci Stari ~115.000 Godina U Nefud Pustinji — Rani Homo sapiens Tražili Su Vodu
Ancient Human Footprints Could Rewrite HistoryDoc Baldwin - Getty Images
Sedam ljudskih otisaka, verovatno ostavljenih pre oko 115.000 godina, pronađeno je među stotinama fosilnih otisaka životinja na lokalitetu poznatom kao Alathar u Nefud pustinji (severna Saudijska Arabija). Nalaz, otkriven 2017. nakon otkrivanja izloženih sedimentnih slojeva, pruža unikatan uvid u ponašanje ranih ljudi i uslove očuvanja u preistorijskim jezerskim sredinama.
Arheolozi ističu da su otisci sačuvani zbog posebnih muljevitih uslova u koje su stopala utisnula tragove, a koji su potom brzo pokriveni slojem sedimenta. Eksperimentalna istraživanja pokazuju da se kod modernih otisaka u mulju sitni detalji izgube za svega dva dana, a otisci postanu neprepoznatljivi za oko četiri dana. To znači da su uslovi pri nastanku otisaka bili izuzetno povoljni za brzo očuvanje.
Naučnici su za starost i kontekst nalaza koristili kombinaciju datovanja sedimenata, analize izotopa i drugih geoloških i arheoloških pokazatelja. Iako nisu jedini hominin tog perioda, dostupni dokazi — geografski raspon ranih H. sapiens u Levantu i Arabiji u periodu između približno 130.000 i 80.000 godina, odsustvo podataka o prisustvu H. neanderthalensis u Levantu u tom trenutku i dimenzije otisaka — upućuju na to da su autori tragova bili raniji Homo sapiens.
„Sedam hominin otisaka je pouzdano identifikovano; imajući u vidu fosilne i arheološke dokaze o širenju H. sapiens u Levantu i Arabiji u tom periodu, i odsustvo H. neanderthalensis iz Levanta, argumentujemo da su otiske na Alatharu ostavili H. sapiens. Takođe, veličina otisaka bolje odgovara ranim H. sapiens nego H. neanderthalensis.“
Na lokalitetu su takođe zabeleženi brojni otisci divljih životinja, ali nedostaju jasni arheološki tragovi lova (na primer, rezovi na kostima), što sugeriše da su ljudi lokaciju posećivali povremeno i najverovatnije zbog potrebe za pitkom vodom. Autori zaključuju da je Alathar najverovatnije predstavljao prolaznu tačku u mreži jezera i bareva koje su korišćene kao „odmorišta“ tokom migracija velikih sisara i ljudi u sušnijem periodu poslednjeg interglacijala.
Ovaj nalaz doprinosi razumevanju rane rasprostranjenosti H. sapiens van Afrike i pokazuje kako sitni paleo-ekološki uslovi mogu omogućiti izuzetno dobro očuvanje tragova ponašanja. Mogućnost da su ovi ljudi prolazili kroz relativno umerenu zonu neposredno pre hlađenja koje je vodilo ka narednom ledenom dobu objašnjava zašto njihovi otisci nisu bili prekriveni ili pregaženi od strane drugih grupa pre nastanka novog sedimentskog pokrivača.
Za čitaoce: Nalaz je važan jer kombinuje geologiju, arheologiju i eksperimentalne studije o očuvanju otisaka kako bi rekonstruisao kratak, ali značajan trenutak iz života ranih ljudi na Arabijskom poluostrvu.
Pomozite nam da budemo bolji.
