MMF u novom izveštaju navodi da ratovi prosečno smanjuju BDP za oko 7% u narednih pet godina, a posledice obično traju duže od decenije. Sukobi dovode do deprecijacije valuta, gubitka rezervi i rasta inflacije, dok porast vojnih izdataka pogoršava fiskalne pokazatelje. Rana stabilizacija, restrukturiranje duga i međunarodna podrška ocenjeni su kao ključni za oporavak.
MMF: Ratovi Smanjuju BDP Za Oko 7% i Ostavljaju Decenijske Ekonomske Ožiljke
FILE PHOTO: A man stands next to a damaged building in the aftermath of Israeli strikes, amid an escalation between Hezbollah and Israel, amid the U.S.-Israeli conflict with Iran, in Beirut's southern suburbs, Lebanon, March 12, 2026. REUTERS/Stringer/File Photo
Ratovi izazivaju velike i dugotrajne ekonomske gubitke u zemljama u kojima se vodi borba — prosečan pad bruto domaćeg proizvoda od oko 7% u roku od pet godina i ekonomske posledice koje traju duže od decenije, pokazuje novo istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Glavni nalazi
U dva poglavlja predstojećeg izveštaja World Economic Outlook, MMF analizira cenu aktivnih sukoba i posledice naglih porasta vojnih izdataka. Poglavlja obuhvataju ratne ekonomije od 1946. i podatke o izdacima za naoružanje iz 164 zemlje.
»Pored razorne ljudske cene, ratovi nameću velike i dugotrajne ekonomske troškove i postavljaju teške makroekonomske dileme — naročito za zemlje u kojima se vodi borba.« — MMF
Opseg i trajniji efekti
Za 2024. godinu, više od 35 zemalja imalo je sukobe na svojoj teritoriji, a oko 45% svetske populacije živelo je u državama pogođenim konfliktom. MMF ističe da su izgubljeni privredni resursi i oštećena infrastruktura razlozi zbog kojih pad proizvodnje često traje i više decenija, pri čemu su gubici iz konflikata obično veći od posledica finansijskih kriza ili težih prirodnih katastrofa.
FILE PHOTO: A view of the International Monetary Fund (IMF) logo at its headquarters in Washington, D.C., U.S., November 24, 2024. REUTERS/Benoit Tessier/File Photo
Makroekonomske posledice
- Konflikti doprinose deprecijaciji valuta, gubicima deviznih rezervi i rastu inflacije.
- Spoljašnji disbalansi pojačavaju makroekonomske tenzije i otežavaju politiku stabilizacije.
- MMF je upozorio da sukobi mogu zahtevati revidiranje globalnih projekcija rasta i inflacije.
Porast vojnih izdataka
Povećane geopolitičke tenzije dovele su do skokova u vojnim budžetima: oko polovine zemalja sveta povećalo je vojne izdatke u poslednjih pet godina. Tipični periodi naglog rasta vojnih troškova traju oko 2,5 godine, uz prosečan skok od približno 2,7% BDP‑a. Prodaja oružja najvećih proizvođača udvostručila se u realnim iznosima tokom dve decenije.
Uticaj na javne finansije
- Otprilike dve trećine vojnih buma finansirane su većim deficitima, što može kratkoročno podstaći tražnju, ali i dovesti do većeg pritiska na inflaciju.
- U proseku se fiskalni deficiti pogoršavaju za ~2,6 procentna poena BDP‑a, a javni dug raste za oko 7 procentnih poena u roku od tri godine od početka povećanih izdvajanja.
- Oko četvrtine zemalja finansira rast vojnih troškova preraspodelom sredstava, često na štetu socijalnih programa.
Industrijska politika i oporavak
MMF navodi da kupovina oružja od stranih dobavljača smanjuje domaće koristi: javna ulaganja u opremu i infrastrukturu imaju veći potencijal da prošire tržište, podrže ekonomije obima i ojačaju industrijski kapacitet.
Rizik ponovnog izbijanja sukoba
Podaci pokazuju da mir može biti krhak — oko 40% zemalja vraća se u sukob u roku od pet godina. MMF ističe da su rani koraci za stabilizaciju ekonomije, restrukturiranje duga, međunarodna podrška i sprovođenje reformi ključni za postavljanje osnove za održiv oporavak.
(Izveštavala Andrea Shalal iz Vašingtona; uređivao Matthew Lewis)
Pomozite nam da budemo bolji.
