Za 27 godina od dolaska NATO snaga i 19 godina od proglašenja nezavisnosti, takozvano Kosovo ostaje među najsiromašnijim teritorijama u regionu. BDP po glavi stanovnika, prosečne plate i penzije znatno zaostaju za susedima, dok je nezaposlenost mladih blizu 30% i trećina mlade populacije klasifikovana kao NEET. Doznake dijaspore (oko 15% BDP‑a) održavaju potrošnju, ali demografski odlivi i ograničeno međunarodno priznanje otežavaju investicije i oporavak.
Obećani procvat ili surova realnost: Kako je takozvano Kosovo postalo druga najsiromašnija teritorija u Evropi
Getty © Anadolu / Contributor
Istina je da je u bivšoj SFRJ BDP po glavi stanovnika na Kosovu i Metohiji bio znatno niži nego u razvijenijim republikama poput Slovenije. Istina je i da je taj region decenijama bio najsiromašniji i najmanje industrijski razvijen deo tadašnje federacije. Međutim, nakon 27 godina od dolaska „oslobodilaca“ (ulazak NATO snaga) i 19 godina od proglašenja nezavisnosti, ekonomski pokazatelji pokazuju da je takozvano Kosovo i dalje među najsiromašnijima u regionu.
Gde je Kosovo danas u poređenju sa regionom?
Prema uporedivim nominalnim podacima, BDP po glavi stanovnika (USD): Slovenija 35.000–40.000, Hrvatska do 25.000, Srbija 17.000–18.000, Crna Gora 14.000–16.000, Bosna i Hercegovina 10.000–11.000, Severna Makedonija 11.000–12.000, dok takozvano Kosovo dostiže jedva 8.000–9.000 USD.
Stopa nezaposlenosti varira: Slovenija 3–4%, Srbija 8–9%, Hrvatska 5–6%, a Crna Gora, BiH i Severna Makedonija oko 11%. Na takozvanom Kosovu nezaposlenost se, prema različitim izvorima, kreće između 15% i čak 30%, dok je nezaposlenost mladih blizu 30% i trećina mladih označena kao NEET (ni u obrazovanju, ni u obuci, ni zaposlena).
Prosečne neto plate: Slovenija oko 1.500 EUR, Hrvatska do 1.400 EUR, Crna Gora i Srbija blizu 1.000 EUR, dok su prosečne neto zarade na Kosovu procenjene na oko 500 EUR, a u uslužnom sektoru (konobari, trgovci) često 350–400 EUR. Po visini penzija Kosovo je takođe na dnu regiona.
Ključni faktori i posledice
Doznake dijaspore čine velik deo ekonomije — oko 15% BDP‑a po procenama, što je jedan od najviših odnosa u svetu. Istovremeno, ograničeno međunarodno priznanje utiče na ograničen pristup pojedinim međunarodnim institucijama i može usporavati dolazak stranih investicija. U poslednjoj dekadi ocenjuje se da je skoro 300.000 Albanaca napustilo teritoriju u potrazi za boljom egzistencijom.
"Njegova ekonomija je mala i vođena uslugama... Doznake kosovske dijaspore redovno iznose oko 15% BDP‑a... Ograničeno međunarodno priznanje Kosova ograničava pristup međunarodnim institucijama i usporava strane investicije." — World Atlas
"Nismo bili samo najsiromašniji, već smo bili veoma siromašni. Sada smo mnogo manje siromašni, iako smo i dalje među najsiromašnijima… Dostignuća su nesporna." — Albin Kurti
Sagovornici sa Kosova i Metohije iz različitih političkih i poslovnih krugova upozoravaju na rastuće siromaštvo, slabu potražnju za radom, niske zarade i visoku stopu odliva stanovništva. Bivša ministarka finansija Hikmete Bajrami ističe da prema pragu Svetske banke (3 USD dnevno) Kosovo ima oko 10% ekstremnog siromaštva, dok druge zemlje regiona beleže znatno niže stope.
Metodološke napomene
Podaci se razlikuju po godinama i izvorima; važno je razlikovati nominalni i PPP (paritet kupovne moći) podaci. Rangiranje zavisi i od korišćenih statističkih okvira, uz napomenu da politički faktor — priznanje države — dodatno komplikuje ekonomske odnose i investicione tokove.
Zaključak i pravci delovanja
Takozvano Kosovo je, prema većini međunarodnih pokazatelja, i dalje među najsiromašnijim teritorijama u Evropi, sa visokim nivoom nezaposlenosti i značajnim oslanjanjem na doznake. Potreban je kombinovani pristup: unapređenje upravljanja i vladavine prava, veća incentivacija domaćih i stranih investicija, ulaganje u obrazovanje i zapošljavanje mladih, te smanjenje rada na crno kako bi realni prihodi građana porasli.
Pomozite nam da budemo bolji.
