Posle više od dve godine rata i bombardovanja, izraelsko društvo pokazuje simptome masovne kolektivne traume: veća potreba za psihološkom pomoći, porast PTSP-a među vojnicima i nagli skok samoubistava. Eksperti upozoravaju da trauma menja političke stavove, pojačava brutalizaciju u javnom životu i može dugoročno oblikovati ponašanje i politike obe strane konflikta. Rešavanje posledica zahteva sistemske, dugoročne napore u zdravstvenom i društvenom sektoru.
Stanje Traume: Kako Višegodišnji Sukobi Mijenjaju Izraelsko Društvo
Israel’s President Isaac Herzog has called out the ‘brutalisation’ of Israeli society over the weekend [Ilia Yefimovich/Reuters via pool]
Posle više od dve godine intenzivnih sukoba i bombardovanja, izraelsko društvo pokazuje znakove duboke kolektivne traume. Podaci istraživanja i izjave stručnjaka ukazuju na rast potražnje za psihološkom pomoći, porast PTSD-a među vojnicima i povećanje broja samoubistava i porodičnog nasilja. Analitičari upozoravaju da ove promene već utiču na političke stavove i društvenu klimu u zemlji.
Podaci i zdravstveni pokazatelji
Skorašnje istraživanje Maccabi Healthcare Services pokazalo je da približno jedna trećina Izraelaca smatra da im je potrebna profesionalna pomoć za mentalno zdravlje. Ministarstvo odbrane u januaru je prijavilo skoro 40% porasta slučajeva posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) kod vojnika od septembra 2023. i predviđa porast do 180% do 2028. godine.
Israeli soldiers carry a dead body as they collect bodies following attacks from Gaza at Kibbutz Kfar Aza, in southern Israel [Ronen Zvulun/Reuters]
Magen David Adom, državna hitna služba, pokrenula je specijalizovanu liniju za mentalne hitne slučajeve nakon što je zabeležen porast poziva od 45%. Prema izveštajima, većina poziva povezana je sa kontinuiranim stresom usled višestrukih sukoba.
Vojni i društveni uticaji
Broj samoubistava je naglo porastao; izveštaji navode da je u 2024. oko 78% vojnih samoubistava bilo povezano sa borbenim operacijama u Gazi, na Zapadnoj Obali i u Libanu. Takođe su evidentirani porast depresije, stresa i incidenata porodičnog nasilja u celom društvu.
An Israeli settler shouts at a Palestinian farmer, during olive harvesting in Silwad, near Ramallah, in the Israeli-occupied West Bank, on October 29, 2025 [Mohammed Torokman/Reuters]
Političke i kulturne posledice
„7. oktobar je bio kao prekidač, i trauma koju je izazvao je raširena i trajna“, rekao je Tuly Flint, stručnjak za mentalno zdravlje i ratni veteran. Prekid osećaja sigurnosti i percepcija institucionalne izdaje doveli su do porasta nepovjerenja u države institucije i promene političkih stavova kod nekih grupa.
Anketa portala N12 pokazala je da 46% prvih glasača u dobi od 18 do 21 godine smatra da je 7. oktobar rezultat "izdaje iznutra", a da je ova generacija među najsklonijima desničarskim i religioznim stavovima u novijoj istoriji Izraela.
Stručni komentari
Izraelski sociolozi i psiholozi ukazuju da nasilje i trauma ne potiču isključivo iz najnovijih sukoba, već su dugoročno ukorenjeni elementi društvene istorije. Neki analitičari smatraju da događaji posle 7. oktobra samo ubrzavaju već postojeće tokove, dok drugi upozoravaju da kolektivna trauma može podstaći i agresivnije i povučenije društvene odgovore.
Šta sledi?
Stručnjaci ističu da ne postoji „lek“ koji odmah uklanja posledice kolektivne traume — moguća je dugotrajna rehabilitacija i prilagođavanje, ali i trajne promene u ponašanju, politikama i međuljudskim odnosima. Za obe strane sukoba, posledice traumatskih iskustava nose ozbiljne implikacije po bezbednost i društvenu koheziju u budućnosti.
Napomena: Sve cifre i izjave zasnovane su na izveštajima i anketama citiranim u izvornom tekstu.
Pomozite nam da budemo bolji.
