Nova meta-revija 177 studija pokazuje da kombinovana izloženost endokrinim ometačima (mikroplastika, bisfenol, ftalati, PFAS) i klimatskim efektima poput toplotnog stresa verovatno pojačava štetu po reproduktivno zdravlje ljudi i drugih vrsta. Autori upozoravaju da ti stresori deluju aditivno ili sinergistički, što može doprineti globalnom padu fertiliteta. Rešenje zahteva simultano smanjenje emisija i strožu kontrolu upotrebe toksičnih hemikalija.
Hemikalije i Klimatske Promene Mogu Znatno Smanjiti Plodnost — Pregled 177 Studija
The study found that toxic chemicals’ harms were often the same across organisms from invertebrates to humans.Photograph: rez-art/Getty Images/iStockphoto(Photograph: rez-art/Getty Images/iStockphoto)
Nova recenzija naučne literature ukazuje da istovremena izloženost toksičnim hemikalijama i efektima klimatskih promena verovatno pojačava štetu po reproduktivno zdravlje kod ljudi, divljih životinja i beskičmenjaka. Autori zaključuju da se efekti ovih dva stresa mogu sabirati ili delovati sinergistički, čime se povećava rizik od pada fertiliteta na globalnom nivou.
Glavni nalazi
Autori su analizirali 177 naučnih radova i fokusirali se na uticaje endokrinih ometača — kao što su mikroplastika, bisfenol, ftalati i PFAS — u kombinaciji sa klimatskim faktorima kao što su povišene temperature, toplotni stres i smanjeni nivo kiseonika. Svaki od ovih faktora pojedinačno je povezan sa poremećajima hormona i reproduktivnim problemima; međusobna izloženost ih, prema autorima, verovatno pojačava.
Mehanizmi i primeri
- Endokrini ometači: Ftalati su povezani sa promenjenim oblikom spermatozoida kod beskičmenjaka, remetenjem spermatogeneze kod glodara i smanjenjem broja spermatozoida kod ljudi. PFAS i bisfenoli su takođe povezani sa pogoršanjem kvaliteta sperme i hormonskim disbalansom.
- Klimatski stresori: Toplotni stres utiče na hormone i može poremetiti spermatogenezu (dokazano kod glodara i stoke). Temperature igraju ključnu ulogu u određivanju pola kod riba, gmizavaca i vodozemaca — zagrevanje može dovesti do iskrivljenja polne strukture populacija.
- Kombinovani efekti: Kada dva stresa imaju isti ciljanu štetu (npr. lošiji kvalitet sperme), verovatno je da će delovati aditivno. Postoje i indikacije da neki endokrini ometači mogu ometati ekološko određivanje pola, pojačavajući uticaj temperature.
"Niste izloženi samo jednom, već dva stresora koja oba mogu uticati na plodnost, pa će ukupni efekat biti i gori," kaže Susanne Brander, glavna autorka i gostujući nastavnik na Oregon State University. Autori su analizirali 177 studija.
Šira slika
Ove nalaze dopunjuju ranija istraživanja, uključujući uticajna istraživanja iz 2017. koja ukazuju na pad nivoa spermatozoida za više od 50% kod muškaraca u zapadnim zemljama tokom nekoliko decenija. Institut za zdravstvenu metriku i procenu (University of Washington) predviđa da će veći deo sveta imati stopu reprodukcije ispod nivoa zamene do 2050. godine — što dodatno naglašava značaj problema.
Implikacije i rešenja
Autori i nezavisni stručnjaci ističu da rešenje zahteva istovremene mere: smanjenje emisija gasova staklene bašte i strožiju kontrolu upotrebe toksičnih hemikalija. Kao primer uspešnog međunarodnog delovanja studija navodi smanjenje upotrebe DDT-a i PCB-a kroz Sporazum iz Stokholma. Međutim, potrebno je mnogo šire i brže delovanje kako bi se umanjili dugoročni rizici po reproduktivno zdravlje i biodiverzitet.
Zaključak: Postoji dovoljno dokaza da javne politike treba da ciljaju i klimatske promene i širenje endokrinih ometača kako bi se zaštitilo reproduktivno zdravlje ljudi i stabilnost ekosistema.
Autori i reference: Studija uključuje napomene i preglede radova vodećih istraživača na polju, među kojima su Susanne Brander i Shanna Swan, čija su ranija istraživanja o padu spermatozoida privukla veliku pažnju.
Pomozite nam da budemo bolji.
