Studija UNE pokazuje da se PFOS, tip PFAS „večne hemikalije“, može akumulirati u medu i menjati ekspresiju ključnih proteina kod pčela. Hronična izloženost dovela je do manjeg telesnog razvoja mladih pčela i smanjene sposobnosti žlezda koje proizvode maticnu mleč. To može ugroziti larve i imati posledice po oprašivanje i bezbednost hrane. Autori pozivaju na dalje istraživanje i smanjenje upotrebe PFAS-sadržanih proizvoda u poljoprivredi.
PFOS u pčelama i medu: nova studija upozorava na rizik po pčele i bezbednost hrane
Photo Credit: iStock
Naučnici sa University of New England (UNE) u Australiji otkrili su da se perfluorooktansulfonat (PFOS) — član PFAS grupe poznate kao „večne hemikalije“ — može akumulirati u medu i uticati na zdravlje pčela. Iako su koncentracije u eksperimentu bile ispod akutno smrtonosnih nivoa, hronična izloženost pokazala je štetne efekte na razvijanje mladih pčela.
Šta su PFOS i PFAS?
PFOS spada u porodicu PFAS hemikalija koje se sporo razlažu u okolini i povezane su sa potencijalnim rizicima po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zbog svoje postojanosti nazivaju se i „večne hemikalije“.
Glavni nalazi istraživanja
Istraživači su u kontrolisanom eksperimentu izložili pčele PFOS-u i utvrdili sledeće:
- PFOS se može akumulirati u medu.
- Hronična izloženost je promenila ekspresiju ključnih proteina u ćelijama pčela, što ukazuje na narušene ćelijske funkcije.
- Mladi primerci pčela izloženi PFOS-u imali su manju telesnu masu i manje žlezde, uključujući hipofarangealnu žlezdu koja proizvodi maticnu mleč.
„Niža telesna masa ukazuje na manjeg insekta sa manjim žlezdama, uključujući hipofarangealnu žlezdu koja proizvodi maticnu mleč za ishranu naredne generacije pčela“, rekao je Dr. Carolyn Sonter, vođa studije.
Implikacije za košnice i hranu
Slabija proizvodnja maticne mleči može umanjiti nutritivnu vrednost za larve, što potencijalno ugrožava preživljavanje potomstva i stabilnost pčelinjih populacija. To, zauzvrat, može imati posledice po oprašivanje useva i raznovrsnost ljudske ishrane — posebno kultura koje zavise od oprašivača, kao što su voće, orašasti plodovi i kakao.
Kako pčele mogu biti izložene PFOS-u?
PFOS u prirodi može dospeti do pčela preko polena i nektara biljaka koje rastu na kontaminiranoj zemlji ili koriste zagađenu vodu. U ovoj studiji istraživači su namerno dodali PFOS u eksperimentalne uslove — prethodno nisu uočili PFOS u košnicama pre izlaganja.
Preporuke i šta možete učiniti
Dr. Sonter i tim preporučuju smanjenje upotrebe sredstava za zaštitu bilja koja sadrže PFAS, kao i dodatna istraživanja koja bi pomogla u formiranju smernica za pčelare i baštovane. Jednostavne mere, poput rewildinga dela bašte i sadnje medonosnog bilja, mogu poboljšati resurse za oprašivače i smanjiti rizik po lokalne populacije pčela.
Zaključak: Ovo istraživanje ne dokazuje masovno prisustvo PFOS-a u svim košnicama, ali ukazuje na potencijalne negativne efekte hronične izloženosti. Potrebna su dalja terenska istraživanja kako bi se utvrdilo koliko je ovaj problem rasprostranjen i koje mere najbolje štite pčele i poljoprivredu.
Pomozite nam da budemo bolji.
