Studija na miševima pokazuje da se udisane PET mikroplastike zadržavaju u plućima najmanje 14 dana i izazivaju dozo-zavisnu upalu disajnih puteva sa pojačanim prisustvom limfocita i eozinofila. U kombinaciji sa peludom ambrozije, upalni odgovor se pogoršava, što ukazuje da mikroplastika može modulirati alergije. Iako su rezultati značajni, potrebna su dalja istraživanja i oprez pri prenošenju zaključaka na ljude.
Studija na miševima: Udisane PET mikroplastike ostaju u plućima najmanje 14 dana i pogoršavaju alergije
Inhaled microplastics can stay in lungs for weeks and trigger allergies
Nova studija sprovedena na miševima pokazuje da sitne čestice PET mikroplastike, nakon jedne primene, mogu ostati detektabilne u plućima najmanje 14 dana i izazvati upalu koja je povezana sa alergijskim reakcijama.
Istraživanje tima sa Medical University of Vienna, objavljeno u časopisu Journal of Hazardous Materials Advances, pokazuje da prisustvo PET (polietilen-tereftalat) čestica u plućima dovodi do pojačane regrutacije limfocita i eozinofila — imunih ćelija ključnih za alergijske odgovore.
Glavni nalazi: nakon jedne doze PET mikroplastike čestice su ostale detektabilne u plućnom tkivu najmanje 14 dana; zabeležena je dozno-zavisna upala disajnih puteva i povećan broj limfocita i eozinofila.
Autori su takođe testirali kombinaciju čestica i peludi ambrozije — uobičajenog inhalacionog alergena — i utvrdili da PET čestice mogu pogoršati inflamatorni odgovor na alergen, što ukazuje da mikroplastika može modulirati i intenzivirati alergijske reakcije.
Flattened plastic bottles bottles are stacked in bales for recycling (Getty Images)
"Udisane PET mikroplastike indukuju dozo-zavisnu upalu disajnih puteva", navode autori. "PET mikroplastika ostajala je detektabilna u plućima 14 dana i izazivala regrutaciju limfocita i eozinofila."
Istraživači napominju da su izmerene koncentracije PET u gradskom vazduhu oko 135–158 ng/m³. Ako odrasla osoba udahne 10–20 m³ vazduha dnevno, to teorijski odgovara unosu od otprilike 1–3 μg mikroplastike dnevno. Međutim, autori upozoravaju da su njihove procene i dalje okvirne i zavise od mnogih faktora (veličina čestica, oblik, hemijski sastav, realni obrasci izlaganja).
Ograničenja i implikacije: rezultati su dobijeni na modelu miševa nakon jedne administracije čestica u kontrolisanim uslovima, pa se direktna ekstrapolacija na ljudsko zdravlje ne može napraviti bez dodatnih studija. Neophodna su dalja ispitivanja koja uključuju hronično izlaganje, različite veličine i oblike mikroplastike, kao i epidemiološke studije kod ljudi.
Studija, ipak, pruža važan uvid u to da mikroplastika nije nužno pasivan materijal u organizmu — ona može aktivno modulirati imune odgovore i potencijalno doprineti razvoju ili pogoršanju alergijskih oboljenja. Autori apeliraju na uključivanje imunoloških parametara u buduća istraživanja o uticaju mikroplastike na zdravlje.
Zaključak: PET mikroplastika može opstati u plućima i promeniti imunološki odgovor u dozi i kontekstu zavisnom maniru, ali su potrebne dodatne studije pre nego što se ovi nalazi primene na procenu rizika za ljude.
Pomozite nam da budemo bolji.
