Netanjahuova vlada se suočava s rastućim nezadovoljstvom zbog neostvarenih ključnih ciljeva u sukobima s Iranom, Hezbollahom i Hamasom. Iako su iranske i proksi snage oslabljenje, primirja su ostavila utisak neodlučnosti i nedostatka trajnih bezbednosnih dobitaka. Ankete pokazuju pad poverenja u rukovođenje ratom, a političke posledice mogu se odraziti na izbore do kraja oktobra.
Netanjahu Pred Izborima Pod Pritiskom: Neostvareni Ciljevi Protiv Irana, Hezbollaha i Hamasa Rastu Nezadovoljstvo
Israel's Prime Minister Benjamin Netanyahu attends a ceremony commemorating Israel's Remembrance Day for fallen soldiers, or Yom HaZikaron, at the Military Cemetery on Mount Herzl in Jerusalem, Tuesday April 21, 2026. (Ilia Yefimovich/Pool Photo via AP)(ASSOCIATED PRESS)
Ratni ciljevi koje je premijer Benjamin Netanjahu najavio u kampanji protiv Irana i njegovih regionalnih saveznika ostali su delimično neispunjeni, što je dovelo do porasta nezadovoljstva javnosti uoči izbora zakazanih do kraja oktobra.
Kratak pregled sukoba i neostvareni ciljevi
Na početku američko-izraelske kampanje protiv Irana krajem februara, Netanjahu je definisao ciljeve: oslabiti iransku vojnu moć, razoriti nuklearne i balističke programe i stvoriti uslove za pad režima. Iako su iranske vojne sposobnosti pretrpele značajna oštećenja, Teheran je ostao funkcionalan i i dalje predstavlja pretnju regionalnim mornaricama i plovidbi kroz Hormuški moreuz. Kada je početkom aprila objavljeno primirje, mnogi od ambicioznih ciljeva nisu bili ispunjeni.
Situacija na južnom Libanu i Gaza
Poslednji sukob s Hezbollahom u Libanu prekinut je dogovorom o prekidu vatre; izraelske snage i dalje drže pojas dubok oko 10 kilometara na jugu Libana. U Gazi, više od dve godine posle napada 7. oktobra 2023, Hamas je oslabljen ali nije poražen. Neodlučni ishodi i produženi prekidi vatre ostavili su mnoge građane umornim i nezadovoljnim.
Javno mnjenje i poverenje u vladu
Ankete pokazuju da je podrška za način vođenja sukoba opala. Istraživanje Israel Democracy Institute-a iz prve nedelje sukoba pokazalo je da je 64% ispitanika tada verovalo da Netanjahu može voditi kampanju protiv Irana. Međutim, anketa sprovedena neposredno posle primirja 8. aprila zabeležila je opšti pad ocena upravljanja ratom — ocenjena je negativnije od pozitivnog kada se radi o radu vlade u ratnom periodu.
„Posle 925 dana borbi od 7. oktobra, Izrael nije uspeo da postigne odlučujuću pobedu ni na jednoj strani,“ napisao je komentator Yoav Limor, ukazujući na percepciju da se neke odluke više donose u Vašingtonu nego u Jerusalimu.
Odnos s SAD i uticaj na politiku
Iako su interesi tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trumpa ponekad bili različiti od Netanjahuovih, on je javno hvalio Izrael i najavio susret s liderima radi razgovora o primirju. Ipak, poverenje javnosti da će eventualni sporazumi SAD i Iran u dovoljnoj meri štititi bezbednost Izraela opalo je.
Simbolični potezi i politički uticaj
Netanjahu je najavio dodelu Izraelske nagrade Donaldu Trumpu i pozvao ga da je primi 22. aprila u Jerusalimu — poseta koja se nije realizovala. Takvi simbolični potezi nisu ublažili osećaj razočaranja među Izraelcima pogođenim sukobima.
Društveni uticaj i političke posledice
U mestima severnog Izraela, blizu granice s Libanom, stanovnici su izrazili ogorčenje zbog prekida vatre dok su mesecima bili izloženi raketnim napadima. Protesti i zatvorene radnje dodatno su usmerili gnev na vladu i premijera.
U političkom smislu, opozicioni lideri Naftali Bennett i Yair Lapid najavili su udruživanje pred izbore, a očekuje se da će im se pridružiti i bivši načelnik generalštaba Gadi Eisenkot. Analitičari upozoravaju da bi neubedljivi rezultati sukoba mogli odneti podršku Netanjahua na izborima.
AP izveštavanje: Ibrahim Hazboun i Sam Metz u Jerusalimu.
Pomozite nam da budemo bolji.
