Realnost sukoba: Trump kroji ishod izraelskih ambicija u Iranu i Libanu

Izrael je umešan u dva poluzamrznuta sukoba — u Libanu i u Iranu — ali sve je jasnije da konačnu reč neće dati isključivo izraelska politika, već Sjedinjene Države i predsednik Donald Trump, ocenjuju izraelski analitičari za Al Jazeeru.

Pregovori, primirja i političke posledice

Dok su američki izaslanici, navodno Steve Witkoff i Jared Kushner, krenuli na rundu razgovora koja se pominje u vezi sa Iranom, Izrael je izostavljen iz tih razgovora, što dodatno potcrtava političku marginalizaciju Tel Aviva u ovom krugu pregovora. Trump je u četvrtak najavio produženje primirja u Libanu za tri nedelje; iako je Izrael više puta bio optuživan za kršenje primirja, analitičari ističu da američka odluka i dalje ima veću težinu od izraelskih pritisaka.

Izraelski lideri, a posebno premijer Benjamin Netanjahu, dugo su predstavљali Iran i njegovog libanskog saveznika Hezbolah kao egzistencijalne pretnje. Netanjahu je godinama zagovarao snažnu vojnu kampanju protiv Irana — sukob koji je eskalirao krajem februara uz podršku SAD — ali sada se završetak te kampanje čini van njegove kontrole.

„Pokušaj Netanjahua da usmeri Vašington i prema Iranu i prema Libanu bio je i ohol i oportunistički…“ — Daniel Levy, bivši savetnik izraelske vlade.

Levy, sada poznat kao kritičar izraelske politike, ocenjuje da je deo problema Netanjahuvo verovanje u sopstveni marketing i percepciju šta Izrael i SAD zajedno mogu da ostvare u regionu, ali i iskorišćavanje slabosti američke administracije.

Reakcija javnosti i politički pritisci

Obe strane sukoba — i Hezbolah i Iran — pretrpele su štetu, ali ostaju funkcionalne. Trampova odluka o primirjima dodatno je izložila Netanjahua političkom riziku u Izraelu. Ankete pre i posle najava pokazale su snažno nezadovoljstvo među jevrejskim biračima: istraživanje Instituta za demokratiju Izraela ukazalo je na veliku podršku nastavku sukoba čak i uz rizik od napetosti sa SAD, dok je anketa na Hebrejskom univerzitetu pokazala da je dve trećine ispitanika protiv pauze u operacijama prema Iranu.

„Amerika je daleko jači partner… Vašington na kraju oblikuje tok događaja. Izrael ima uticaj i glas, ali ne i poslednju reč,“ — Dahlia Scheindlin, politička konsultantkinja.

Vođe iz izraelskog vojnog i političkog centra takođe kritikuju. Bivši načelnik generalštaba Gadi Eisenkot opisao je primirje kao nastavak 'nametnutih' rešenja, dok je opozicioni lider Yair Lapid upozorio da se obećanja vlade sudaraju sa realnošću. Bivši ambasador Alon Pinkas rekao je da, iako je rat možda doneo taktičke uspehe, strateški ishod — preživljavanje iranskog režima, ostanak obogaćenog uranijuma i jačanje IRGC — ukazuje na poraz za izraelske ciljeve.

„On [Trump] želi dogovor s Iranom i, ako je Izrael gubitnik u tom procesu, mislim da Trump to može podneti,“ — Alon Pinkas.

Zaključak

Sukobi u Libanu i Iranu ostaju neizvesni, a političke posledice u Izraelu rastu. Dokle god SAD imaju odlučujuću ulogu u pregovorima i primirjima, ulica i birači u Tel Avivu sve češće osećaju da ključnu reč ne drže njihovi lideri. To stvara dodatni pritisak na Netanjahua i otvara pitanje koliko Izrael zaista može da upravlja sopstvenom bezbednosnom i spoljnopolitičkom agendom u epohi snažne američke dominacije.