Može Li Sukob SAD–Iran Preći U Produženi „Zamrznuti“ Rat? Analiza Posle Dva Meseca

Dva meseca nakon iznenadnog udarca SAD i Izraela na Iran, sukob je u fazi u kojoj pregovori stoje, a blokade Hormuškog moreuza i povremeni udari drže region i globalna tržišta u neizvesnosti. Bez trajnog sporazuma koji bi omogućio političku pobedu nijednoj strani, raste rizik od produženog niskointenzitetnog konflikta – tzv. „zamrznutog sukoba“ – koji bi mogao dugo da destabilizuje Bliski istok i da izazove značajne ekonomske posledice.

Trenutno stanje

Bele kuće portparolka Anna Kelly izjavila je da se razgovori sa Iranom nastavljaju, ali da se „neće žuriti u sklapanje lošeg sporazuma“, nakon što su predsednik Donald Trump i njegovi bezbednosni savetnici ponovo razmatrali iranski predlog za prekid neprijateljstava. Iako je prekid vatre stupio na snagu 8. aprila i u jednom trenutku smanjio intenzitet borbi, sve vojne opcije ostaju na stolu.

Ekonomski i vojni pritisci

SAD su od 13. aprila uvele pomorsku blokadu iranskih luka i plovila, a u region je upućena i treća grupa nosača aviona u najvećem pojačanju snaga od invazije na Irak 2003. Procene govore o više od 10.000 američkih vojnika u regionu. Iran je uzvratio prekidom plovidbe kroz Hormuški moreuz za brodove koji ne plaćaju „putarinu“, što je uticalo na cene goriva i na globalnu trgovinu.

Quincy Institute procenjuje da su troškovi SAD u prvom mesecu rata iznosili 20–25 milijardi dolara. Velika kopnena operacija bi, prema istim procenama, zahtevala najmanje 500.000 vojnika i približno 55 milijardi dolara mesečno — više od 650 milijardi godišnje — i time predstavlja tehnološko i budžetsko opterećenje teško da ostvarivo.

Sociopolitički uticaj i rizici

UNDP upozorava da eskalacija utiče na zapošljavanje i lance snabdevanja u Iranu, posebno jer veliki deo uvoza žitarica prolazi kroz Hormuški moreuz. Prekidi u saobraćaju povećavaju rizik od nestašica hrane i dodatno opterećuju populaciju od oko 90 miliona ljudi.

U SAD se ekonomske posledice već vide kroz rast prosečne cene benzina na oko 4,18 dolara po galonu (~1,10 USD po litru), što dodatno opterećuje političku poziciju predsednika, čije odobravanje u anketama iznosi oko 34%.

Taktičke promene i perspektive

Analitičari ukazuju na mogućnost prelaska na dugotrajniji niskointenzitetni rat, uz veću upotrebu dronova i ciljane udare. Ministarstvo odbrane SAD je zatražilo 53,6 milijardi dolara za autonomne dronove za fiskalnu 2027. godinu, što predstavlja značajan porast izdvajanja za tu tehnologiju. Stručnjaci upozoravaju da taktika „mowing the grass“ (periodično kažnjavanje da se održi pritisak) može raditi protiv neregularnih grupa, ali protiv države sa velikim raketnim i dronskim kapacitetima — poput Irana — rizici su znatno veći i mogu proširiti udare na zalivske države i na pomorske ciljeve.

Šta sledeće?

Bez jasnog političkog rešenja, moguć je kratak period „zamrznutog“ sukoba, ali stručnjaci smatraju da to ne može trajati mesecima ili godinama bez ozbiljnih posledica po obe strane. Washington računa na ekonomski i diplomatski pritisak praćen pretnjama ciljanih udara, dok Iran koristi strateški položaj u Hormušu kao polugu kako bi poboljšao svoju pregovaračku poziciju. Ako pregovori ne napreduju, region ostaje izložen trajnijoj nestabilnosti.

Citati: „Iran ne može sebi da dozvoli da mu se luke neprestano blokiraju, a ni SAD ne mogu održavati neograničenu blokadu Irana“, kaže Mehran Kamrava (Georgetown University - Qatar). „Produženi niskointenzitetni sukob bio bi skup i politički i ekonomski za obe strane“, upozoravaju istraživači.

Zaključak: Mogućnost „zamrznutog sukoba“ nije puka teorija — ona već delimično postoji — ali njeno produženje nosi velike troškove i rizike koji zahtevaju hitnu diplomatsku pažnju i aktivno međunarodno posredovanje kako bi se sprečilo dalje širenje sukoba i ozbiljnija humanitarna i ekonomska šteta.