Rastući raskol među vrhom libanske politike poremetio je saudijsku medijaciju usmerenu na usaglašavanje stava Bejruta prema razgovorima sa Izraelom. Predsednik Joseph Aoun je za direktne razgovore i navodno otvoren za normalizaciju, dok Nabih Berri i Hezbolah to čvrsto odbijaju. Poseta saudijskog izaslanika Yazida bin Farhana nije dovela do dogovora, a prekid vatre od 16. aprila donosi samo delimično smirivanje u zemlji pogođenoj velikim razaranjima.
Raskol u vrhu Libana potresa saudijsku medijaciju — pregovori sa Izraelom dovedeni u pitanje
An Israeli military vehicle drives past destroyed buildings in Lebanon, as seen from the Israeli side of the Israel-Lebanon border, April 30, 2026. REUTERS/Shir Torem
Bejrut, 30. april — Rastući raskol među najvišim libanskim zvaničnicima poremetio je saudijske napore da ujedine stav Bejruta oko istorijskih razgovora sa Izraelom, rekli su Reutersu libanski izvori i strani zvaničnici.
Šta se događa
Saudijska Arabija, koja je bila sponzor mirovnog sporazuma iz 1990. kojim je okončan libanski građanski rat, pojačala je u poslednjim danima angažman u Bejrutu. Cilj Rijada je da podstakne libanske lidere da usaglase zajednički pristup razgovorima sa Izraelom, nakon prekida vatre posredovanog od SAD-a od 16. aprila.
Raspored i tenzije
Saudijski izaslanik za Liban, princ Yazid bin Farhan, nedavno je posetio Bejrut i pokušao da izdejstvuje tripartitni sastanak predsednika države, predsednika parlamenta i premijera kako bi simbolično pokazali jedinstvo oko pregovora. Planirani sastanak je, međutim, osujećen nakon javnih optužbi i rastućih tenzija između predsednika Joseph Aouna i predsednika parlamenta Nabih Berrija.
Nabih Berri je javno optužio Aouna da je izneo tvrdnje o pregovorima koje su „netačne, blago rečeno“, što je dodatno produbilo podele.
Stavovi ključnih aktera
Joseph Aoun je branio ideju direktnih razgovora sa Izraelom u Vašingtonu i izjavio da prekid vatre treba pretvoriti u „stalne sporazume“. Dva izvora su za Reuters navela da je Aoun privatno izrazio spremnost na normalizaciju odnosa ako bi to zaustavilo rat.
Nabih Berri, saveznik Hezbollaha, protivnik je direktnih razgovora i zagovara sporazum o nenapadanju, ali ne i potpunu normalizaciju. Stav Berrija reflektuje otpor Hezbollaha i širokog dela šiitske javnosti koji su pretrpeli velike žrtve u sukobima.
Uloga Saudijske Arabije i širi kontekst
Rijad želi da spreči političku nestabilnost u Libanu i istovremeno kontroliše tempo normalizacije sa Izraelom — posebno u svetlu svojih uslova za priključenje Abrahamovim sporazumima, koji su uslovljeni napretkom ka palestinskoj državi. Prema izvorima, princ bin Farhan tražio je uveravanja da Hezbolah neće pokušati da obori vladu i upozorio da napredak Bejruta ne sme da pretekne saudijske korake.
Posledice sukoba
Od početka najnovije runde sukoba 2. marta, izraelski udari su po libanskim vlastima odneli više od 2.500 života i raselili preko 1,2 miliona ljudi. Prekid vatre od 16. aprila doneo je delimično smirivanje — zaustavljeni su udari na Bejrut i njegova južna predgrađa — ali napadi i dalje pogađaju druge delove zemlje.
Zaključak: Podjele među vrhom libanske politike značajno otežavaju spoljnopolitičku posredničku ulogu Saudijske Arabije i ugrožavaju mogućnost da Liban brzo i jedinstveno pristupi pregovorima sa Izraelom. Dalji razvoj zavisiće od sposobnosti lidera da prevaziđu unutrašnje podele i usaglase pristup prema ključnim pitanjima normalizacije i bezbednosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
