Prvi maj se obeležava 1. maja u sećanje na čikaške štrajkove iz 1886. i tragediju na trgu Hejmarket, događaje koji su podstakli Drugu internacionalu da 1890. uvede 1. maj kao dan radničkih protesta. U Srbiji su prve proslave zabeležene 1893. godine, a nakon Drugog svetskog rata Prvi maj postaje državni praznik. Danas je to i dalje dan borbe za radnička prava, ali i prilika za tradiciju prvorajskog uranka.
Prvi maj: Sećanje na borbu za osmočasovno radno vreme i razvoj praznika u Srbiji
Getty © Credit Ljubaphoto
Prvi maj se obeležava 1. maja kao dan posvećen radničkim pravima i sećanje na čikaške događaje iz 1886. godine, kada su štrajkovi i protesti za osmočasovno radno vreme prerastali u krvave sukobe.
Hejmarket i početak moderne radničke borbe
3. maja 1886. izbili su sukobi između sindikalno organizovanih radnika i štrajkbrehera, u koje se umešala i policija; u tim obračunima poginula su četiri radnika. Sledećeg dana, na trgu Hejmarket, tokom demonstracija, neidentifikovana osoba je bacila bombu koja je usmrtila sedam i ranila 67 policajaca. Osam privedenih anarhista je optuženo i osuđeno za ubistvo, iako njihova krivica nije bila nedvosmisleno dokazana.
Druga internacionala i uvođenje Prvog maja
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se organizuje velika manifestacija u sećanje na Hejmarket i u znak borbe za radnička prava. Od 1890. godine 1. maj se širom sveta slavi kao dan protesta, demonstracija i zahteva za osmočasovnim radnim vremenom, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovan karakter.
Prvi maj u Srbiji
U Srbiji su prve organizovane proslave zabeležene 1893. godine, kada su se radnici u osam sati okupili u "Radničkoj kasini" u Македonској ulici, noseći crvene trake sa parolom "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!". Pokret je rastao kroz decenije, uz istaknute ličnosti socijalističkog i radničkog pokreta kao što su Vasa Pelagić i Dimitrije Tucović.
Tokom početka 20. veka vlasti su često zabranjivale povorke i okupljanja, dok je crvena boja postala simbol radničke solidarnosti. Do kraja 1930-ih i u toku Drugog svetskog rata organizovane su obustave rada i demonstracije, a i tokom okupacije 1941. po pozivu Komunističke partije Jugoslavije održavani su javni skupovi.
"Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadležnostima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene."
Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, Prvi maj dobija zvaničan status u SFRJ pod rukovodstvom Josipa Broza Tita, prelazeći od zabrana i represije ka institucionalnom obeležavanju.
Savremeno obeležavanje
Danas se širom sveta 1. maja organizuju parade, protestne šetnje i skupovi posvećeni radničkim pravima i uslovima rada. U Srbiji i regionu zadržala se i tradicija prvorajskog uranka — okupljanja u zoru koja imaju kulturnu i socijalnu dimenziju i traju do danas.
Pomozite nam da budemo bolji.
