Episkop pakračko-slavonski Jovan ocenjuje da je Jasenovac simbol ukupnog stradanja Srba u Drugom svetskom ratu i podseća na proboj 1.073 logoraša 22. aprila 1945. Taj datum je u Srbiji od 2012. zakonski ustanovljen kao Dan sećanja. Jovan poziva na trajno sećanje, jačanje akademskih istraživanja i odgovoran muzej‑i memorijalni rad.
Jasenovac: Simbol Sveukupnog Stradanja Srba i Poziv Na Trajno Sećanje
Getty © Stipe Majic/Anadolu Agency/
Episkop pakračko-slavonski Jovan, predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, izjavio je povodom godišnjice proboja logoraša da je Jasenovac simbol ukupnog stradanja Srba u Drugom svetskom ratu. On podseća da je taj logor bio specifičan po tome što su među najbrojnijim žrtvama bili Srbi.
Proboj i Dan sećanja
Episkop Jovan podseća da je 22. april 1945. datum kada je grupa od 1.073 preživela logoraša krenula u proboj iz Jasenovca. Taj datum je u Srbiji 2012. godine zakonom ustanovljen kao Dan sećanja na žrtve genocida, žrtve Holokausta, romske žrtve i žrtve antifašizma.
Kontekst i saradnja sa međunarodnim institucijama
Kao saradnik memorijalnog centra Jad Vašem i jedan od vodećih stručnjaka za Holokaust na prostoru bivše Jugoslavije, episkop naglašava važnost objektivnog pristupa istoriji. Podsetio je na ocenu Efraima Zurofa iz Simon Vizenthal centra da su Jasenovac i NDH predstavljali jedinstven slučaj u kome su Srbi bili u fokusu progona, uz specifične politike i odnose prema Jevrejima.
Kultura sećanja i akademska istraživanja
Episkop Jovan ukazuje na nedostatak većeg broja domaćih akademskih studija o Jasenovcu: do sada nije odbranjen nijedan doktorski rad posvećen isključivo toj temi u okviru srpske akademske zajednice. Istovremeno beleži rast interesovanja mladih istraživača u inostranstvu i poziva SANU, istorijske institute i univerzitetske odseke da podstaknu ozbiljna istraživanja i monografije.
Muzejski i memorijalni rad
U manastirskom kompleksu u Jasenovcu obnovljena je stara srpska škola i pretvorena u biblioteku posvećenu Drugom svetskom ratu na prostoru bivše Jugoslavije. U tom kompleksu izloženi su i ostaci bolnice u kojoj su se lečili neke ustaške jedinice i izabrani zatvorenici. Episkop napominje da je ceo kompleks bio ogroman i da se prostirao u prečniku od oko 20 kilometara.
Politizacija i njene posledice
Episkop ocenjuje da je Jasenovac dugo bio predmet politizacije, još od vremena SFRJ, što otežava stvaranje jedinstvene, nenacionalističke politike pamćenja. Kao primer posledica politizacije naveo je i činjenicu da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nije uvek bilo moguće da poseti memorijalna mesta.
Umetnost i sećanje
Govoreći o novom filmu Lordana Zafranovića "Zlatni rez 42", episkop ga je ocenio kao značajno umetničko ostvarenje koje na snažan način prikazuje užas Jasenovca i ljudsku nadu. Film, prema njegovim rečima, predstavlja važan doprinos kulturi sećanja.
Zaključak: Sećanje na Jasenovac mora biti kontinuirano, zasnovano na istraživanju i edukaciji — ne ograničeno samo na jedan dan. Potrebni su ozbiljni akademski radovi i odgovoran memorijalni rad da bi se puna istorijska istina sačuvala za buduće generacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
